Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је у годишњем извештају да је ситуација у области заштите података у Србији врло забрињавајућа. Шабић је истакао да је неусвајањем новог закона о заштити података о личности, који је требало да буде донет до краја 2015, Акциони план за поглавље 23 усаглашен са ЕУ Србија прекршила и пре него што је поглавље отворено. Када је реч о жалбама због ускраћивања информација, највише их је поднето против МУП. Међутим, када се број жалби гледа према броју захтева за приступ информацијама, највише проблема са правом јавности да зна имало је Министарство правде.

Како се наводи у саопштењу из кабинета Повереника, Повереник је у области заштите података о личности у 2015. имао у раду 2.868 предмета, што је око 8% више него 2014, око 46% више него 2012. или чак 37 пута више него 2009.

Шабић је оценио да је Србија када је у питању заштита података о личности практично на самом почетку процеса примене европских стандарда у правни поредак и реални живот, као и да је нужно тај процес учинити далеко бржим и квалитетнијим.

“Нажалост, та нужност се недовољно разуме и препознаје. Најбоља илустрација је то да је још у лето 2010. Влада Србије усвојила Стратегију заштите података о личности, али да, иако је то требало да учини у року од три месеца, још није донела Акциони план за њено спровођење”, навео је Шабић.

Према његовим речима, надлежни државни органи недопустиво мало раде, тачније готово ништа не раде на нужном, даљем усклађивању правног оквира, посебно Закона о заштити података о личности са европским стандардима, иако смо у том погледу у великој доцњи.

“Влада је у Акционом плану за Поглавље 23 утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015. године и то на основу модела који је припремио повереник, али, закон није донет”, подсетио је Шабић и додао да је Србија Акциони план за поглавље 23, усаглашен са ЕУ, прекршила и пре него што је поглавље отворено.

Он је навео да ниједним законом још нису уређене бројне, за заштиту података о личности, изузетно битне области: видео-надзор, биометрија, безбедносне провере, приватни сектор безбедности, што подразумева многе потенцијалне и реалне ризике повреде права великог броја грађана.

“Бројни ексцеси, односно повреде права на заштиту података о личности, неки и изузетно крупних димензија или значаја, императивно захтевају да се однос државе и друштва у целости према заштити података о личности, односно приватности уопште, потпуно, из корена промени”, истакао је Шабић.

Најдрастичнији случај ускраћивања информација је Железара

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности навео је у годишњем извештају за 2015. да је најдрастичнији случај ускраћивања информација у тој години, не само јавности, већ и Поверенику, случај Железаре Смедерево и поступање Министарства привреде.

“Овакви проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је потврдила и лошија оцена земље на Глобалном индексу перцепције корупције”, оценио је Шабић.

Како је наведено у извештају, по броју жалби против републичких органа након МУП-а, против ког су поднете 254 жалбе, следе Министарство пољоприведе са 111, Министарство финансија са 109, Министарство одбране са 102 и Министарство правде са 81.

Међутим, ако се број жалби упореди са бројем захтева за приступ информацијама, онда је ситуација битно другачија. Наиме, највише проблема са правом јавности да зна има Министарство правде – 81 жалба на 234 захтева, док је МУП поступао по више од 3.000 захтева, Министарство финансија по 778 и Министарство одбране по 486.

У извештају је наведено и да је независно од високог процента успешних интервенција Повереника (око 95%), забрињавајућ висок број жалби које је повереник примио.

“Илустрације ради, током 2015. у САД је по њиховом Закону о слободном приступу информацијама, против њихове савезне администрације, заштита права тражена у 498 случајева, а у Србији је Поверенику, само против републичке администрације, поднета 1.841 жалба”, додао је Шабић.

У 2015. је Повереник имао 9.012 предмета, што је за око 3% више у поређењу са 2014. или за 17,5% више него у 2013. години.

“Тај тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију повереника, али истовремено извесно представља и потврду великог броја проблема у остваривању права”, оценио је Повереник.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs