Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Уједињене нације позвале су на хитне мере да се смањи насиље над женама. Нови извештај ове светске организације показао је да су жене боље образоване и живе дуже, али и да свака трећа наводи да је била жртва насиља. Извештај „Напредак жена у свету” објављује се сваких пет година, а овај шести по реду, за 2015-16. годину, доноси податке за 200 показатеља у 102 земље. У Србији жене имају мањи ризик да живе у најсиромашнијим домаћинствима, али зато је мање њих запослено, а на неплаћен рад, попут кућних послова и бриге о члановима домаћинства, потроше два пута више времена него мушкарци.

Једна од аутора Франческа Грум указала је да овогодишњи извештај има и нове елементе о неплаћеном раду жена и насиљу, што су проблеми који пре 20 година није узимано у обзир. Ове године обухваћен је највећи број земаља до сада – 102.

Више од трећине жена било је изложено физичком или сексуалном насиљу током живота. У два од три случаја насиља који су починили ближњи, и у којима је исход смртан, жртве су жене.

„Насиље над женама је присутно свугде, реч је о светском проблему”, указала је Грум, која је изразила жаљење што тек „мањина жена сме да говори о том искуству са насиљем”.

Извештај је показао да у 70 земаља за које је прикупљен овај податак мање од 40% жртава насиља одлучи да ово подели са пријатељима или блиским особама, док мање од 10% поднесе тужбу.

Добра вест у извештају је да став о насиљу у браку или сексуалном насиљу почиње да се мења у скоро свим земљама у којима постоје информације о овом проблем. Тако најмање 119 земаља данас има законе о насиљу у кући, 125 о сексуалном узнемиравању и 52 о насиљу у браку.

Напредак, али не довољан

Напредак у положају жена постигнут је у већини показатеља у претходних 20 година, али према речима Грумове то није довољно „и још смо далеко од једнакости”. Велика је разлика и међу регионима, указала је она.

Очекивани животни век у свету за жене данас је 72 године, а за мушкарце 68 година. Мушкарци су изложени већем ризику од саобраћајних несрећа и штетним последицама дувана и алкохола.

Међутим, жене су много мање заступљене на тржишту рада, па је запослено око 50% жена у радном добу, и 77% мушлараца. Жене и даље за рад добијају између 70 до 90% износа који добијају њихове мушке колеге.

Бројни фактори утичу на ове разлике, између осталог ране удаје девојака, што ограничава њихову каријеру. Ова појава је све мање учестала, али и даље погађа више од 40% жена Јужне Азије и подсахарске Африке.

У основну школу иду скоро сва деца, и мушка и женска, изузев 58 милиона њих у зонама сукоба који су лишени школовања, али јаз између полова расте са нивоом студија, истиче Грум. Поред тога, на лошу плаћеност жена утиче и избор предмета студија, јер су чешће осуђене на мање плаћене послове.

У земљама развоју жене у кућним пословима и бризи о члановима домаћинства проведу у просеку три часа више него мушкарци, док је у богатим земљама ова разлика два часа.

Све већи број породица с једним родитељем, што се бележи и у земљама у развоју, додатно слаби пре свега положај жене.

Распрострањеност породичних давања се повећала, јер половина земаља нуди породиљско одсуство у трајању од најмање 14 седмица. Међутим, жене у неким секторима попут пољопривреде и рада у домаћинству често немају право на то.

Жене у Србији: Дуже живе, више раде по кући

Подаци о животном веку у појединачним земљама нису представљени у извештају, али према подацима статистичког завода жене са очекиваних 77 година живота живе пет година дуже од мушкараца.

Позитиван показатељ за жене је да су мање изложене ризику да живе у 20% најсиромашнијих породица, јер на 100 мушкараца који живе у сиромашним домаћинствима долази 77 жена, а у овом погледу слична је Црна Гора и БиХ. Од 75 земаља за које постоји овај показатељ жене у Србији су у најбољем положају, мада развијене земље углавном немају овакве податке.

Жене у Србији проведу четири сата и 50 минута дневно на неплаћени рад, попут бриге о члановима домаћинства и кућних послова, а мушкарци два часа и 16 минута, док у плаћеном раду проведу у просеку два часа и девет минута, а мушкарци три сата и 47 минута. Укупно гледано, жене више проведу радећи, односно 6 сати и 40 минута, а мушкарци 5 сати и 42 минута.

Србија је по разлици у неплаћеном раду на пола пута између развијених земаља у којима је разлика два сата  просеку и сиромашнијих где је разлика три часа. И овде је ситуација неуједначена, па тако жене у Аустрији неплаћено раде 5 сати и 27 минута, а жене два сата и 15 минута.

Стопа запослености код жена и Србији је испод светског просека од 50%, износи 44,5% и није се мењала од 1990. године, али је и за мушкарце стопа запослености такође испод светског просека од око 75% и износи 60,9%, што је пад за 6,5 процентних поена у односу на 1990. годину.

Извештај показује и да су у Србији и даље живи стереотипи о мушким и женским занимањима, будући да је у укупном броју студената скоро сваки четврти (23,3%) мушкарац који студира на смеровима имжињерског, индустријског и грађевинског усмерења, док жене у тим усмерењима чине 8,5%, а присутније су у друштвеним наукама и уметностима.

Извор: АФП и С.В., преузето са www.euractiv.rs