Влада Републике Србије
Приликом представљања резултата новог Индекса родне равноправности за Републику Србију, потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић је истакла да је “Србија за непуне три године остварила значајан напредак у Индексу родне равноправности, он данас износи 55,8 поена и разлика у односу на ЕУ је смањена. Ти резултати јасно указују на то да смо посвећени унапређењу положаја жена у Србији, али и да морамо да радимо још више, кроз координиране активности државних институција и цивилног сектора, уз подршку међународних партнера.”
Она је указала да нам резултати показују где су направљени помаци, а у којим областима је потребно радити више. “Најбоље резултате имамо када је домен моћи и укључивање жена у политички живот у питању, направили смо напредак од 9,3 поена и налазимо се на 16. месту – дакле бољи смо од половине земаља ЕУ. С друге стране, више напора морамо уложити у домене новца и времена, јер жене и даље зарађују мање од мушкараца за исти посао и много више времена потроше у неплаћеним обавезама кроз бригу о домаћинству и деци”, рекла је она.
Потпредседница Владе истакла је да нас је Индекс родне равноправности уврстио у групу земаља са којима се поредимо, захваљујући подршци Европског института за родну равноправност.
“Забележили смо за непуне три године помак од 3,4 поена и он није мали, већи је него напредак Европске уније за исти период. Најважније што нам индекс даје је осећај да можемо да направимо много више у овој области. Пре 4,5 године родна равноправност била је салонска прича која није давала резултате. Данас знамо где смо добри, знамо и где су проблеми и наш заједнички рад треба да буде фокусиран на стварању једнаких услова за све наше грађанке и грађане”, изјавила је Михајловићева.
Виргинија Лангбак, директорка Европског института за родну равноправност, изјавила је да је Србија једина земља ван ЕУ која је израдила Индекс родне равноправности и то по други пут, што показује посвећеност државе и Координационог тела у овом послу.
“Честитамо Србији на другом Индексу. Ово је велики успех и драго нам је да можемо да вас подржимо на том важном путу. Србија је направила напредак у свим доменима и показује снажну посвећеност у унапређењу родне равноправности. Тиме Србија представља пример добре праксе осталим земљама у региону, на њиховом путу ка Европској унији. Захваљујем потпредседници Михајловић на огромном раду”, рекла је Лангбакова.
Матеја Норчић Штамцар, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, изјавила је да је родна равноправност једна од европских вредности и основно људско право и да ЕУ поклања све више пажње тој теми.
“Индекс нам помаже у креирању јавних политика у овој области. Драго нам је што је Србија поправила свој резултат јер ће нам то помоћи у заједничкој борби против дискриминације, насиља и социјалне искључености. Европска унија ће наставити и даље да подржава и политички и финансијски Србију у оваквој и сличним иницијативама”, рекла је Норчић Штамцар.
Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, рекла је да нам резултати Индекса показују где смо остварили позитивне трендове, али и где су нам потребни додатни напори.
„Посебно треба да обратимо пажњу на теме попут коришћења времена, с обзиром да жене много више времена проводе у бризи о домаћинству, док мушкарци имају времена за лични развој, затим на подршку женама из рањивих група јер су у већој опасности од сиромаштва, као и на увођење родне перспективе у све јавне политике“, рекла је Јовановић Аријас.
Индекс родне равноправности израђен је у сарадњи Координационог тела за родну равноправност, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Републичког завода за статистику, уз подршку Европског института за родну равноправност.
У 2016. години Индекс за Србију износио је 52,4 поена и разлика у односу на европски просек била је 12,6 поена, најновији Индекс родне равноправности за Србију износи 55,8 поена у односу на просек ЕУ – 66,2 поена.
Кликните да преузмете Индекс родне равноправности у Републици Србији (.pdf).
pdf [3 MB]
Оставите коментар