Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Центар за европске политике и Фондација за развој економске науке (ФРЕН) организовали су 23. септембра јавну дебату Мерење учинка јавног сектора у Србији – зашто, како и за кога? која је окупила око 130 представника јавног и цивилног сектора, академске заједнице, амбасада, страних донатора и медија. На дебати је представљена студија „Како до резултата у јавним политикама? Праћење и евалуација уз подршку цивилног друштва“ као производ истраживачког пројекта који су ЦЕП и ФРЕН спровели како би указали на могућности укључивања цивилног друштва у процесе праћења и евалуације јавних политика у Србији.

Прву панел-дискусију отвори су Кори Удовички, потпредседница Владе Републике Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе и Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији. Они су говорили о изазовима мерења учинка државне управе у Србији, и о потреби за праћењем резултата у процесу преговора о чланству у ЕУ.

Кори Удовички је на почетку обраћања указала на недостатак саме речи политике у систему државне управе у Србији. Према њеним речима, постоје стратегије и планови, али они су необавезујући и међусобно неусклађени, док закони, са друге стране, не могу да на адекватан начин уоквире поједину политику и пруже смернице, смисао и циљеве деловања доносилаца одлука. Поред тога, она је истакла да у Србији не постоји праћење политика и да се политике заснивају на општепознатим подацима, који често нису тачни и чак могу бити „озбиљно погрешни“. Стога, потребно је да се енергија усмери на израду дубљих, систематичнијих и интегрисанијих анализа, у чему велику улогу има сарадња државе и цивилног друштва. Добро аргументоване студије, које указују на чињенично стање су, према њеним речима, креаторима политике драгоцене.

Иако је, како наводи, број запослених у државној управи у Србији нижи у поређењу са државама ЕУ, ипак постоји потреба за унапређењем квалитета људских ресурса. Како је истакла, да би се испунио циљ унапређења ефикасне државне управе, потребно је поправити њену структуру и ангажовати стручњаке способне за израду поменутих анализа. Будући да је првенствено потребно имати квалитетне анализе да би се могле креирати политике, а затим развијати индикатори за те политике и на крају писати закони, за све то су потребни квалификовани људи и уређене организације које ће пружити своју експертизу. Додатно, то подразумева и запошљавање и обуку кадрова који ће поспешити процес приступања Србије ЕУ.

Заменик шефа делегације ЕУ Оскар Бенедикт указао је на неопходну сарадњу државе и цивилног сектора у процесу приступања Србије ЕУ и да тај процес треба да буде „транспарентан и инклузиван“. Будући да у Европи, према његовим речима, јавне службе смањују број службеника и да и Србија показује такво настојање, потребно је то смањивање надоместити већом ефикасношћу, а ефикасност подразумева мерење учинака. Како је истакао, јавна служба мора да постане ефикасна ради самих грађана, а не ради одговора на захтеве ЕУ.

Он је такође подсетио да је Европска комисија у извештајима о скринингу за преговарачка поглавља 23 и 24 указала у 20 препорука на потребу за развијањем праћења резултата, док је у седам препорука наглашена неопходност за развијање механизама евалуације појединих политика покривених овим поглављима. Он је додао да су потребни акциони планови за спровођење реформи у разним поглављима.

Поред тога, он се осврнуо на недостатак вештина за анализу, праћење и извештавање у министарствима, што успорава преговоре о приступању ЕУ. Како је навео, уколико српске власти немају поуздане и уверљиве податке којима би показали обим и ефекте спроведених реформи које ЕУ препоручује, преговори о приступању ће бити мање успешни. Из тог разлога, организације цивилног друштва су кључне у позивању власти на одговорност да пруже исправне податке добијене путем истаживања и анализе.

На другој панел-дискусији учесници су говорили о механизмима за унапређење пракси праћења и евалуације уз подршку цивилног друштва у Србији. Сена Марић, истраживачица ЦЕП и Јелена Жарковић Ракић, директорка ФРЕН, представиле су студију и главне налазе истраживања.

Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, кратко се осврнула на историјат односа државе и цивилног друштва у Србији и напредак који је постигнут до данас. Она је указала да су нам данас, уместо све веће политизације, потребне добре политике – државна служба мора да буде што мање политизована, а што више стручна. Према њеним речима, то није тешко постићи јер је реформу државне управе лакше спровести него реформу правосуђа, и стога су разговори о неопходности осмишљавања кључних политика врло пожељни. Она је додала да креирање и спровођење тих политика нећемо постићи без неизоставног чиниоца – критичке јавности. На крају, она је указала да је, поред сарадње са Владом, сарадња са парламентарним одборима изузетно значајан корак и још увек недовољно искоришћен.

Sirpa Kekkonen, саветница у Кабинету председника Владе Финске за анализу политика је представила фински модел праћења и евалуације јавних политика, који је заснован на праћењу резултата, чињеницама и развијеној политичкој култури. Фински модел такође јак акценат ставља на интегралном праћењу „феномена“, а не секторских политика појединачно, имајући у виду њихову међузависност.

Matt Dann, представник think tank организације Бругел из Брисела, поделио је искуства ове организације у настојањима да побољшају креирање политика на европском нивоу у Бриселу. Он је говорио о начинима на који Бругел прати европске политике и дао препоруке за деловање организација цивилног друштва у Србији. Према његовим речима, праћење и евалуација јавних политика од стране цивилног друштва може да допринесе читавом друштву, али томе треба пажљиво приступити, будући да ОЦД не могу бити делотворне ако не уживају углед у јавности, док владе то могу. Његова препорука је да би за укључивање цивилног друштва у процесе евалуације најбоље било развити стратегију која ће организацијама омогућити да колико је год могуће задрже своју независност. Без обзира на то ко је тренутно на власти, истиче он, ако јавност за одређену институцију сматра да је превише повезана са владом, нарушиће углед организације која пружа објективне и непристрасне анализе, и тешко ће га обновити.

Јавна дебата се одвила у оквиру пројекта који финансира Европска унија путем Програма подршке цивилном друштву. У наставку пројекта, ЦЕП и ФРЕН ће наставити да заговарају у јавности већу посвећеност овој теми. Поред тога, предвиђено је оснаживање државне управе и ОЦД за вршење послова праћења и евалуације јавних политика одржавањем радионица и тренинга.

Извор: www.cep.org.rs

Студију „Како до резултата у јавним политикама? Праћење и евалуација уз подршку цивилног друштва“ можете преузети овде: