Влада Републике Србије
Влада Републике Србије је, заједно са својим партнерима Немачком развојном сарадњом и Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу, у последњих неколико година постигла запажене резултате у области унапређења положаја младих – од 2013. до прошле године незапосленост младих је смањена за више од 11 одсто. Стопа незапослености младих је тиме спуштена на 28,5 одсто, међутим то је још увек далеко од жељене једноцифрене бројке, поручила је Снежана Клашња, помоћница министра за омладину и спорт, на скупу посвећеном запошљавању младих одржаном 1. новембра у Мадленијануму.
Упркос смањењу генералне незапослености, број младих који нису радно активни у Србији је и даље висок у поређењу са статистиком земаља чланица Европске уније. Према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања особе старе између 15 до 29 година чине 22,5 одсто укупног броја незапослених.
Са циљем унапређења положаја младих и стварањем разноврснијих шанси за њихово запошљавање и самозапошљавање, у нашој земљи се већ годинама реализују пројекти Немачке развојне сарадње, Швајцарске агенције за развој и сарадњу, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Владе Републике Србије. На конференцији „Национални дијалог за запошљавање младих – нови приступи, нови изазови“ одржаној у Мадленијануму, било је речи о ефектима досадашњих обука, преквалификација и доквалификација младих за занимања која су тражена на тржишту рада, ефектима подстицања развоја предузетништва и социјалног предузетништва, вршњачких пројеката и иницијатива, развоја хабова и инкубатора који младима пружају шансу да реализују своје пословне идеје, али и о системским реформама као што је увођење елемената дуалног образовања у просветни систем.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је приликом отварања Конференције акцентовао значај ове теме и за српску економију и за друштво у целини, додајући на Влада РС активно ради на унапређењу амбијента за запошљавање али и за самозапошљавање младих. „Највећи број незапослених младих људи има средње или основно образовање, и недовољно вештина и знања потребних савременој економији. Из тог разлога, морамо модернизовати наш просветни систем уз помоћ привреде, за чије потребе и школујемо будуће запослене. Осим тога, потребно је подстаћи и развој предузетништва младих, које може бити носилац нашег даљег развоја“, рекао је тим поводом министар Ђорђевић и нагласио да је ИТ сектор један од најбржерастућих у погледу запошљавања.
О значају развоја ИТ сектора, увођења нових технологија и дигитализације говорио је и Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, који тврди да ће убудуће један од приоритета бити развој женског предузетништва.
Резултати мера за смањење незапослености
Кроз Немачку развојну сарадњу до сада је у Србију инвестирано преко 1,7 милијарди евра, а једна од приоритетних тема тицала се управо запошљавања младих. Немачка организација за међународну сарадњу GIZ се као имплементациони партнер Немачке развојне сарадње бавила унапређењем положаја младих кроз више пројеката: Професионална оријентација, Реформа стручног образовања и Подстицање запошљавања младих.
Амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији, његова екселенција Аксел Дитман истакао је важност усклађивања потреба привреде и младих људи који су или у процесу школовања или у транзицији између образовања и посла. Амбасадор је изјавио да је Влада РС имала слуха за овакве идеје и да је веома озбиљно приступила модернизацији образовног система. „Ми ћемо са својим партнерима наставити да радимо на промовисању добрих примера и успешних пракси, а у том циљу имам задовољство да најавим ускоро формирање установе која ће пружати подршку развоју startup-ова у Србији“, рекао је тим поводом Њ. Е. Дитман.
Урсула Лојбли, директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу у Србији, сагласила се са претходним говорницима, додавши да не треба заборавити на важност учешћа привреде у пројектима попут ових.
Да поменути пројекти и напори Владе у овој области дају резултате показали су подаци да је 2013. године незапосленост младих у Србији износила 39,8 одсто а већ 2016. године 28,5 одсто, које је на Конференцији изнела Снежана Клашња, помоћница министра за омладину и спорт РС. „Но, упркос паду од више од 11 одсто нико од главних актера на овом пољу не сме бити задовољан док не запосленост падне на једноцифрену бројку“, поручила је Клашња окупљенима изразивши наду да ће даље мере у смањењу незапослености младих бити подједнако успешне као и досадашње, ако не и успешније.
Млади људи су по својој природи предузетни а истраживања показују да бар 40 одсто оних који планирају да започну свој бизнис гаји жељу да он има неку вишу сврху, да буде друштвено користан, устврдио је Питер Вандор са Бечког универзитета за економију и бизнис. „Када су у најбољим годинама за стваралаштво младима треба пружити могућност да се самореализују, да стекну искуство и самопоуздање које ће им у каснијем животу помоћи да константно доприносе заједници у којој живе“, рекао је Вандор.
Да они умеју да искористе пружену шансу показао је документарни филм под називом „Бирам да се покренем“ о успешним младим људима који су се реализовали својим или новим професијама, а који је емитован пре почетка првог панела на Конференцији.
Једна од њих је Маја Стојиљковић која је, иако дипломирана правница, у недостатку пословних шанси одлучила да се бави пчеларством, и уз помоћ саветодавне и материјалне помоћи пројекта Подстицање запошљавања младих успела да развије свој бизнис. Током панела „Нови модели запопшљавања младих: шта функционише и како?“ она је охрабрила присутне младе људе да се упусте у предузетничке подухвате, заједно са Зојом Кукић, која је изложила ток развоја Стартит Центра, организације која пружа подршку развоју startup-ова. Дејан Митић (Удружење за локални развој Каменица) и експерткиње Александра Владисављевић и Станислава Видовић су разговарали и о карактеристикама младих које их битно разликују од кадрова одраслих у доба када нису постојале нове технологије. Они су информационо писмени и предани послу али још увек треба да се ради на подстицању предузетничког духа код ове популације.
Током другог панела под називом „Запошљивост младих: од краткорочних до дугорочних решења“ су Богдан Васић (полазник обуке за завариваче), Горан Костић (Алфа Плам), Владимир Маркинковић (Сунце Маринковић), Рајка Бабић (Техничка школа Обреновац), Марија Стојадиновић (Развојни бизнис центар Крагујевац), Бојана Младеновић, начелница за друштвене делатности, Град Шабац (Локални акциони план за запошљавање) и Драгица Ивановић (Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) свако из свог угла образлагали ефекте досадашњих мера предузетих у циљу запошљавања младих. Неке од њих тицале су се сарадње школа и привреде у циљу пружања практичних знања младима у областима које су тражене на тржишту рада, а неке су илустровале добре примере како локалне самоуправе и саме могу много учинити на подстицању запошљавања на локалу. Том приликом се могао чути и глас оних којих се поменуте теме највише тичу. Богдан Васић је наиме завршио обуку за завариваче после које је одмах добио посао у Институту Гоша а потом постао и инструктор заваривања. Своја досадашња искуства и задовољство избором нове каријере он је поделио са присутнима у Мадленијануму, међутим његова прича је само једна од мноштва успешних које су произашле из поменутих пројеката Владе РС, Немачке развојне сарадње и Швајцарске агенције за развој и сарадњу.
Током конференције „Национални дијалог за запошљавање младих“ представљена су и два примера квалитетних и добро реализованих социјалних иницијатива: часопис Лице улице који директно финансијски помаже маргинализоване групе становништва и подухват запошљавања повратника из азила у Европској унији. Закључак свих оних који се могу сврстати у категорију успешних је углавном исти – све што замислимо можемо и остварити уз адекватну подршку и вредан рад.
Извор: bif.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар