Влада Републике Србије
Да ли је прелазак домова здравља у надлежност локалне самоуправе било добро решење, питање је на које ће држава, снабдевачи здравственог система и независни стручњаци покушати да дају одговор, најављено је 20. новембра на скупу “Јавно-приватни дијалог за одрживо здравство”. Показатељи изнети на скупу говоре да је потребна крупна промена: дуг веледрогеријама износи више од 10 милијарди динара и расте за 250 милиона динара месечно, сваког дана је у блокади најмање 15 здравствених установа, а њих 40% ради са губитком. Важна вест за снабдеваче која је изнета на скупу је да се озбиљно разматра репрограм дугова. Из Министарства најављују и увођење информационог система у све установе у наредних шест месеци, што ће, како је речено, помоћи у сагледавању стања.
Држава је 2012. већ преузела дуг домова здравља и апотека, који је тада износио пет милијарди динара. Овај дуг је за само три и по године опет нагомилан и сада износи 9,7 милијарди. Новим преузимањем држава би повећала јавни дуг, што је у супротности са покушајима владе да стабилизује финансије, а тиме узроци стварања дуга не би били отклоњени.
Председник Групације веледрогерија у Привредној комори Србије Миомир Николић рекао је да веледрогерије имају и извршне пресуде против здравствених установа, али да не желе да их активирају. Како је рекао, оне не сматрају да је решење у скупим судским поступцима, већ у репрограму дуга кроз договор. Замисао је да се утврди динамика бескаматне отплате дуга.
Као пример је навео споразум са једном здравственом установом у Панчеву која има дуг од 800 милиона динара и где је утврђен програм решења дуга.
Додао је да су ресурси веледрогерија “исцрпљени”, и навео да се дуг здравства веледрогеријама повећава за 250 милиона динара месечно.
Свакодневно је у блокади између 15 и 20 здравствених установа, при чему је број апотека посебно “забрињавајући”, рекао је он, и навео да 40% здравствених установа има негативно пословање.
Државни секретар Министарства здравља Борислав Векић потврдио је да се ради на договору о репрограму дуга, али је најавио да су здравству потребне и крупне промене.
Локалне власти не придају значај здравству
Основ за дискусију “Јавно-приватни дијалог за одрживо здравство” било је истраживање Националне алијансе за локални економски развој NALED и Привредне коморе Србије, које је показало да се у Србији за здравство, гледано пропорционално величини буџета, издваја 10 пута мање него у локалним самоуправама у ЕУ, односно између 0,6 и 0,8% буџета.
Сваког дана у блокади је између 15 и 20 здравствених установа, при чему је држава омогућила да и домови здравља у блокади раде и да запослени добијају плате.
У најмањим дуговима су, како је речено, најсиромашније општине, али је, како наводе у Министарству здравља, разлог то што је држава њима помогла.
“То дефинитивно указује да овај систем не функционише добро и мораћемо да предузмемо и законодавне и контролне мере”, рекао је државни секретар Векић, додавши да ни менаџмент здравствених установа, ни градоначелници и председници градских скупштина нису озбиљно схватили обавезу обезбеђивања примарне здравствене заштите.
“Да ли ћемо се вратити на нешто што је солидно функционисало кроз здравствене центре или ћемо кроз измене и допуне закона остати на становишту да локална самоуправа и даље остане оснивач примарне здравствене заштите, тек ће се утврдити кроз јавну дискусију”, изјавио је Векић у паузи скупа “Јавно-приватни дијалог за одрживо здравство” у Привредној комори Србије.
Векић је подсетио да је држава омогућила да домови здравља раде упркос блокадама рачуна, а најавио је да ће након решавања проблема у домовима здравља бити решени и проблеми у апотекама који су, како је показао извештај, највећи дужници.
Истраживање су спровели ПКС и NALED на узорку од 105 градова и општина у Србији, а у локалним властима као највећи проблем виде недостатак новца.
Примена информационог система од понедељка
Векић је рекао да је 19. новембра потписан уговор о примени информационог система у здравству. Примена ће, како је навео, почети у понедељак, а увођење ће трајати до пола године.
“Очекујемо да ћемо информатизацију здравствених установа и примарних и секундарних и терцијарних, свих апотекарских установа и јавних завода, завршити у наредних пет до шест месеци”, навео је државни секретар.
“Кроз информациони систем ћемо имати могућност да дефинитивно контролишемо ко како троши која средства, односно да разграничимо и рад од нерада”, навео је Векић.
Почетком године најављено је да би систем требало да буде уведен до краја 2015, и да ће то омогућити сагледавања стања и резултата рада по установама, што би требало да омогући и побољшања и бољу организацију.
Најавио је и измене закона о здравственој заштити, здравственом осигурању и јавном здрављу како би се омогућило решавање проблема у здравству.
Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар