Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Зелена економија је дошла у Србију и очекујемо велике промене у будућности – кажу организатори Грин феста, у оквиру којег је одржан панел „Како постати (зелени) милионер?“ Кроз причу о пословима, који поред профита брину и о заштити животне средине, представљен је низ позитивних примера зелених компанија, истакнут значај цивилног сектора и грађанства у решавању проблема и представљене добре иницијативе, које нису тржишно оријентисане, а направиле су велики успех.

Зарада јесте један од најважнијих покретача у бизнису, али је важно да постоји и сатисфакција да смо кроз свој бизнис некоме помогли, урадили нешто корисно. Размишљање изван граница свог света, о нечему што се тиче сваког појединца, размишљање о заштити природе и коришћењу ресурса на прави начин – све су то биле теме панела у Дому омладине, са циљем да се скрене пажња јавности на нераскидиву везу човека са природом и на то да се могу развијати пословне идеје кроз бригу о екологији.

„Србија је напредовала у препознавању потенцијала зеленог сектора и запошљавања у области екологије, а циљ нам је да очувамо животну средину кроз одрживи развој. Због тога подстичемо иницијативе које подразумевају бизнис уз одговорно коришћење природних ресурса и враћање дела профита природи, како бисмо очували ресурсе“, објашњава Кристина Кујунџић, из Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу, пројекат Биодиверзитет, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ), а финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој. Управо такве пројекте GIZ подржава у Србији и има све више нових, малих компанија које успевају да реализују своје идеје и кроз пословање чувају и природу.

Зелена економија пружа велике могућности за отварање нових радних места, а потенцијал је повезивање са другим секторима, попут ИТ сектора или туризма, али и иницијатива које нису тржишно оријентисане. Добар пример за то је Кикинда, где су локално становништво и власт препознале природне ресурсе као потенцијал за услугу.

Данас је Кикинда светска престоница сова, захваљујући истраживањима наших орнитолога који су открили да је у том граду најгушћа гнездећа популација сова утрина на свету, па су тако једне зиме чак 734 сове боравиле у овом граду на северу Баната. Причајући ову причу, Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије објаснио је колико је ово истраживање значило житељима, јер су након објављених података чувени светски медији извештавали о необичним становницима Кикинде. Позитивне слике и речи привлаче и данас велики број туриста и град је, захваљујући том непроцењивом природном богатству, постао светски познат, па у њега долазе људбитељи природе, птица, фотографи, новинари, од чега највећу корист има локална заједница. На исти начин би сваки део Србије можда могао да искористи своје природне ресурсе, због чега је важно јачање еколошке свести и значај очувања природног окружења.

Милан објашњава да су организације цивилног друштва продужена рука институција, а грађани ти који први виде проблеме и реагују, па је важно да знамо колико можемо да утичемо да се проблеми реше. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, које има 15 запослених и на стотине волонтера, управо се труди да на време идентификује проблеме, да их решава кроз програме активне заштите природе, као и да едукује јавност.

„Немамо ми проблем са животном средином већ она са нама. Ипак, многе ствари је могуће променити само ако желимо и знамо како, а ја ћу рећи да морамо, јер резервну планету немамо. Да бисмо дисали потребан нам је ваздух. Ми смо конзументи животне средине и од ње потпуно зависимо, ако ствари почнемо тако да посматрамо много ће бити јасније“, тврди Милан Ружић.

О значају цивилног друштва кроз рад са доносиоцима одлука говорила је Валентина Ђурета, из Београдског фонда за политичку изузетност, организације која већ дуги низ година ради са људима у парламенту. „Важно је да људи који су у политици и који доносе одлуке буду добро упознати са свим сегментима заштите животне средине и да разумеју важност заштите природе, јер тек онда можемо да направимо озбиљније кораке за унапређење те области“, тврди Валентина.

Један од озбиљних и добрих корака јесте формирање посебног Министарства за заштиту животне средине пре неколико месеци, у којем раде људи који су већ дуго у овој теми. Један од њих, државни секретар у ресорном министарству Иван Карић, потврђује да тим са којим ради има велико искуство и велике амбиције и схвата важност отвореног односа и доброг контакта са грађанима и цивилним организацијама.

„Приоритет нашег министарства је да Србија успешно уђе у преговоре са ЕУ о Поглављу 27, у вези са креирањем политике животне средине, али нам је најважнији циљ да преузмемо одговорност, уредимо животну средину и започнемо нове процесе њене изградње и очувања, као и да то препознају и осете грађани Србије. Врло брзо ће животна средина бити део рада сваког министарства: привреде, економије, пољопривреде, образовања, енергетике, и сви ће схватити колико је та тема важна“, истиче Карић. Он додаје да буџет за те намене мора да буде већи, а да новац из зелених фондова мора да се улаже у еколошке послове, а да у једном тренутку мора да се формира и озбиљан инвестициони фонд, који би могао да покрене зелену економију, у послове који не угрожавају природу.

Удружење ИнАкт је током панела скренуло пажњу присутнима на несвесност људи који живе у градовима да живе у урбаном екосистему. Људима се мора скренути пажња да се већ налазе у природи, да је препознају и да остваре реалну везу са њом. „Много тога се у градовима може урадити, па тако проблем са равним крововима можемо да решимо постављањем земљаног, сунђерастог слоја, који би могао да буде озелењен или да више користимо еколошке видове транспорта“, тврди Миља Вуковић, из удружења ИнАкт, које је покренуло и велики пројекат „Дивљи Београд“, управо са циљем да се започне процес поновног усвајања и прихватања природе као дела наше урбане свакодневице.

Да је у Србији могуће понудити нов, еколошки производ и да ће људи препознати праву идеју пословања у складу са природом, доказује млада фирма Коозметик. Две даме промовишу другачији начин живота, у којем зелено није само боја већ начин размишљања и делања. Од самог почетка приступиле су послу веома озбиљно, у пословању чувају природу, све се прави ручно и користе се рециклирани материјали за амбалажу. „Све што имамо у природи апсолутно је искористиво“, кажу у Коозметику, па тако своје клијенте позивају да по куповини производа врате амбалажу, како би је поново искористили.

Владан Шћекић, организатор фестивала Грин фест, у оквиру којег је организована панел дискусија о зеленим пословима, каже да је све више нових послова у области екологије, попут соларних панела, екосистемских услуга кроз које се дирекно ради са природом, као и производње на биљној бази. „За такве послове највише су заинтересовани млади, јер они лакше прихватају нове ствари. Управо кроз овај фестивал желимо да им пружимо што више информација“, каже Шћекић и додаје да се све више великих компанија окреће екологији и због економских разлога.

Извор: www.nsz.gov.rs