Влада Републике Србије
Већина локалних самоуправа у Србији још није успешно укључила родно одговорно буџетирање у своје буџете, али око 30 до 35% њих су пример добре праксе како то треба учинити у наредном периоду, оцењено је 19. априла на конференцији у Београду. Најављене су обуке за представнике/це локалних самоуправа за родно одговорно буџетирање.
Скуп о родном одговорном буџетирању организовала је Стална конференција градова и општина (СКГО) у оквиру Програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – друга фаза”, који финансира Влада Шведске.
Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак оценио је да родно одговорно буџетирање није само изазов, већ и одрживо достигнуће на свим нивоима управе у Србији.
„Влада Србије је у претходне две године, заједно са својим партнерима, највише радила на стручном усавршавању и подизању капацитета и знања јединица локалних самоуправа о свим релеватним темама, па тако и о родно одговорном буџетирању”, рекао је он.
Бошњак је навео да је родно одговорно буџетирање уведено 2015. Законом о буџетском систему.
„Пред нама је сада више од 20.000 државних службеника и још око 30.000 запослених на локалном нивоу чије знање о родно одговорном буџетирању треба да унапредимо у наредном периоду”, казао је Бошњак.
Он је подсетио да у Србији постоји и Стратегија за родну равноправност чији је циљ да се повећа учешће жена у процесима одлучивања.
„На извршном нивоу Министарства државне управе и локалне самоуправе тренутно ради осам жена, а два мушкараца”, додао је Бошњак.
Менаџерка Програма ЕУ „Exchange 5” у СКГО Милена Радомировић рекла је да 70% локалних самоуправа у Србији успешно примењује програмске буџете.
„У том процесу акценат морамо ставити на инкорпорирање родно одговорног буџетирања”, оценила је Радомировић.
Она је казала да ће се у наредном периоду реализовати и обуке представника и представница локалних самоуправа које се односе на увођење родно одговорног буџетирања.
„Фискални савет и Државна ревизорска институција (ДРИ) почеле су да посматрају аспекте родно одговорног буџетирања на националном нивоу, а вероватно ће то ускоро почети и на локалном”, додала је Радомировић.
Представница агенције UN Women Оља Јанковић Лековић казала је да се та организација од 2008. бави увођењем родно одговорног буџетирања на националном и покрајинском нивоу.
„Увођење родно одговорног буџетирања је област у којој је Србија сврстана у једну од најнапреднијих европских земаља”, навела је Јанковић Лековић.
Она је рекла да је за успешно увођење родно одговорног буџетирања у локалним самоуправама у Србији неопходно да постоји сарадња између оних који се баве финансијама, оних који програмирају буџете, али и невладиног сектора који се бави дефинисањем родно осетљивих група.
„Локалне самоуправе треба да почну процес родне анализе како би на основу добијених података и дефинисаних буџетских циљева успешно отклониле родну неравноправност”, додала је Јанковић Лековић.
Независна консултанткиња Александра Владисављевић навела је да је један од главних проблема приликом увођења родно одговорног буџетирања на локалном нивоу процес планирања у општинама и градовима и недовољно учешће тела за родну равноправност у том процесу.
„Многи стратешки документи који су донети на локалном нивоу немају родну перспективу. То мора да се превазиђе”, објаснила је она.
Владисављевић је казала да запослени у локалним самоуправама у Србији треба да напусте „ad hoc” планирање и пређу на системско, као и да утврде да ли постоје локални механизми и људски ресурси за успешан процес увођења родно одговорног буџетирања.
„Важно је и да се подаци на локалном нивоу системски унапређују, као и да се води родно одговорна статистика”, указала је она.
Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је да та организација родну равноправност не посматра као појединачну активност, већ као „нешто што прожима све остале активности СКГО”.
По његовим речима, СКГО се бави програмским буџетирањем, а оно у потпуности мења вишедеценијску праксу припреме буџета јер се сваки трошак у буџету доводи у везу са конкретним активностима и циљевима које треба постићи.
„Верујем да ћемо у комуникацији са локалним самоуправама у Србији успети да утврдимо најједноставније начине да се родно одговорно буџетирање уведе у њихове буџете, као и да се на тај начин приближимо потребама грађана на локалном нивоу”, казао је Станичић.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар