Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Дискриминација на основу инвалидитета је трећи најчешћи разлог притужби које стижу до поверенице за заштиту равноправности, после дискриминације на основу националне припадности и пола. Девојчице и жене с инвалидитетом у Србији, двоструко више су изложене дискриминацији – наилазе на препреке у образовању, здравственој и социјалној заштити, теже долазе до посла од мушкараца с инвалидитетом и често су невидљиве у јавном животу.

Дискриминција на основу инвалидитета трећи је најчешћи разлог за притужбе, после дискриминације на основу националне припадности и пола, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Жене и девојчице са инвалидитетом у Србији су двоструко више дискриминисане и то у свим областима живота, истакла је Јанковићева.

Повереница за заштиту равноправности је на скупу „Права жена и девојчица са инвалидитетом“, поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, рекла да је то тело од 2010. године до данас добило 390 притужби због дискриминације на основу инвалидитета, од чега је 111 притужби било због дискриминације жена са инвалидитетом.

„Кроз притужбе, релевантна истраживања и разговоре са партнерима види се да се о овој теми не говори довољно и да треба имати у виду да се увек уопштено говори о правима и проблемима у остваривању права особа са инвалидитетом и препрекама на које наилазе у различитим областима друштвеног живота“, навела је Јанковићева.

Повереница за заштиту равноправности је рекла да, према попису из 2011. године, осам одсто од укупне популације чине особе са инвалидитетом, а међу њима је чак 58,2 одсто жена.

Јанковићева је указала да је данас прилика да се каже да су жене са инвалидитетом чешће и двоструко дискриминисане и да се суочавају са баријерама у остваривању својих права и у појачаном су ризику од насиља.

Према њеним речима, жене са инвалидитетом изложене су дискриминацији у свим областима јавног и приватног живота, често су невидљиве у јавном животу и наилазе на препреке у образовању, здравственој и социјалној заштити, сиромашније су и више незапослене од мушкараца са инвалидитетом.

Према истраживањима, 80 одсто девојчица с инвалидитетом никада није похађало школу.

„Жене које успеју да се запосле спорије напредују у каријери, на радном месту морају да раде више од других запослених и често се распоређују на радна места која не подразумевају директан рад са странкама“, навела је Јанковићева.

Шефица Канцеларије Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић је рекла да је важно да се прича о правима жена или девојчица са инвалидитетом.

„Често се суочавамо да се питања права жена, а нарочито питања права жена из посебних група стављају заједно па често говоримо о правима Ромкиња, жена са села, и жена са инвалидитетом“, навела је Рикановићева и додала да често због тога једна група жена „испадне“ из планова, мера, политика и програма.

Зато је важно да се свакој групи, са којом се ради, посвети довољно пажње и посебно се бавимо тим питањем.

Наводи да се UN Women бави родном равноправношћу и оснаживањем жена, а циљ је да заједно са партнерима раде на елиминацији дискриминације жена, на њиховом оснаживању и успостављању равноправности.

„Жене у Србији морају да имају једнака права да учествују у доношењу одлука о томе у каквом друштву желимо да живимо, у креирању политика и утицању на сопствени живот“, оцењује Рикановићева.

Како је додала, један од важних задатака UN Women је да ли се прате међународне норме које се Србија обавезала да поштује.

Гордана Рајков из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом је рекла да је потребно имати мушкарце као савезнике и подршку јер су они углавном доносиоци одлука.

Жене с инвалидитетом тешко остварују и права из области здравствене заштите, не само због архитектонских баријера већ и због недоступности опреме. У Србији постоји само девет хидрауличних гинеколошких столица и пет мамографа који су им доступни, па се болест не открије не време.

„Често се дешавало да је већ касно када се открије јер жене тога нису биле свесне а такође велики проблем јесте недовољно едуковано медицинско особље за рад са женама са инвалидитеом“, објашњава Гордана Рајков.

Такође им се оспорава и право на брак, сексуалност, материнство. Ређе се удају, а ако су удате, зависне су од мужева. Неретко трпе и насиље, а приликом развода деца се углавном додељују очевима.

Извор: www.rts.rs