Влада Републике Србије у сарадњи са Европском комисијом организовала је Технички састанак о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији, који је одржан 23. јуна 2021. године у Палати Србија у Београду. Технички састанак био је прилика за сумирање постигнутих резултата, као и да се размотре приоритети за будући период у области социјалног укључивања једне од најрањивијих категорија становништва у Републици Србији.
Техничком састанку су присуствовали представници/е Народне скупштине Републике Србије, Владе, Националног савета ромске националне мањине, организација цивилног друштва и међународних организација, као и донатора. У оквиру шест сесија, састанак је у фокусу имао следеће теме: 1. Последице Ковид-19 пандемије на ромску популацију; 2. Образовање и запошљавање Рома и Ромкиња; 3. Социјална и здравствена заштита и лична документа Рома и Ромкиња; 4. Становање, положај интерно расељених лица и повратника у процесу реадмисије; 5. Сиромаштво, дечији бракови, родна равноправност, дискриминација и насиље у породици, а посебна сесија била је посвећена закључним разматрањима.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић казала је на отварању састанка да је питање зашто нам још увек требају посебна документа да би било која друштвена група, као што су жене, особе са инвалидитетом, Роми, била равноправна и имала једнак приступ ресурсима друштва у којем живи. „Пратећи пре свега вредносно Европску унију, Влада Републике Србије је донела одлуку о формирању Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња “, истакла је Чомић и објаснила да су образовање и становање само неке од области у којима је потребно уложити додатне напоре како би се дискриминаторне праксе према Ромима и Ромкињама искорениле. Како је објаснила, Стратегија запошљавања у Републици Србији такође је један у низу документа који образованим генерацијама Рома и Ромкиња треба да омогући равноправан третман у сфери рада, при чему не смеју да се пониште особености ове или било које друштвене групе, будући да чињеница да смо различити представља једну од највећих драгоцености нашег друштва. „Чврсто смо решени да се дискриминација према Ромима и Ромкињама у Србији круни онолико брзо колико смо смањења дискриминације жељни, а да се њихов положај побољшава онолико брзо колико ћемо партнерски на томе радити“, закључила је Чомић.
Питање укључивања Рома и Ромкиња од посебне је важности за процес приступања Србије Европској унију, посебно када је реч о Поглављу 23. Амбасадор Европске уније у Србији Сем Фабрици казао је да је социјално укључивање једно од кључних питања за сва демократска друштва. „Током кризе изазване пандемијом, проблем неједнакости се повећао. Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији дотиче управо она фундаментална питања која су и у фокусу ЕУ – образовање, становање, запошљавање, а посебан напредак је видљив у сфери стицања личних документа“, казао је Фабрици и истакао да треба имати у виду чињеницу да је ромска популација растућа и доминантно млађа, те да то отвара цео спектар могућности за Роме и Ромкиње, али и за цело друштво у Србији.
„Свесни смо чињенице да су проблеми Рома веома комплексни, због чега је потребан свеобухватан системски приступ, при чему је од посебне важности имплементација ревидиране Стратегије за социјално укључивање Рома и очекујемо да неће бити застоја у даљем усвајању пратећих акционих планова, без којих није могуће у пуној мери имплементирати Стратегију“, казао је Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине. Он је објаснио да масовног обољевања од почетка пандемије у ромским насељима није било, али да су економске последице кризе изузетно велике. „Стога је од велике важности економско оснаживање и запошљавање Рома и Ромкиња, са посебним освртом на младим високообразованим припадницима ромске заједнице. Посебно охрабрује чињеница да се интензивно ради на побољшању правног и радног статуса здравствених медијатора, као и у области образовања и становања“, истакао је Накић и најавио низ кампања у вези са учешћем Рома у предстојећем попису становништва 2022. године.
У оквиру сесије која је била посвећена последицама пандемије Ковид-19 на ромску популацију, Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU), казала је да је пандемија довела до бројних здравствених и социо-економских изазова за већину грађана и грађанки, али и нове ризике који се посебно односе на осетљиве групе попут Рома и Ромкиња. „SIPRU је у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права и уз подршку Канцеларије Високе комесарке УН за људска права (OHCHR) од марта 2020. године пратио промене на терену и дистрибуцију ургентне помоћи, попут хигијенских пакета и техничке опреме образовним установама, док су организације цивилног друштва и локални актери били кључни за дистрибуцију помоћи“, објаснила је Јовановић Аријас и истакла важност финансијске помоћи и неометаног приступа правима и услугама. Према њеним речима, важно је пратити ризике од додатне рањивости осетљивих група и размотрити примену таргетираних једнократних новчаних давања. Како је закључила Јовановић Аријас, убудуће је потребно ослонити се на раније примере добре праксе, попут теренских посета, информисања о имунизацији, кампања за предшколско образовање.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посебно је усмерено на јачање институционалне структуре, као што је ново Координационо тело којим председава председница Владе, казао је Нинослав Јовановић, државни секретар у овом Министарству. „У оквиру Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог формиран је Одсек за унапређење положаја Рома и Ромкиња, који представља техничку подршку Координационом телу, а чији задатак је да у наредном периоду, у сарадњи са Стручном групом Координационог тела, ревидира Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња и усклади је са стратешким оквиром ЕУ за Роме“, казао је Јовановић. „Морамо да умрежимо цивилно друштво и ресорне институције на националном нивоу, да раде у партнерству и заједнички“, закључио је Јовановић.
„Упркос чињеници да права и политике морају бити интегрисани у свим сферама, у кризним ситуацијама се морају узети у обзир специфичности појединих друштвених група“, казала је стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб. Она је истакла важност доступних података који верно осликавају цео спектар проблема ромске заједнице. „Бољи подаци нам омогућавају боље политике, док су лична документа, као и приступ здравственим услугама велики изазов, будући да се неретко Роми осећају недовољно комфорно у здравстваним установама“, истакла је Жакоб. Како је објаснила, стратегије запошљавања не би требало да буду искључиво фокусиране на Роме, већ да се нове мере комбинују са другим постојећим мерама и активностима у тој области. Закључила је да је потребно да сарађујемо у свим иницијативама и да будемо транспарентнији.
Да је међусекторска сарадња темељ промена у заједници нагласио је и Стеван Николић из Едукативног центра Рома. „Ковид-19 је показао целој светској популацији како је живети у изолацији и страху од неизвесности, а ромска заједница је постала проактивна у целом том процесу“, казао је Николић и објаснио пример Суботице, где је добра међусекторска сарадња дала добар одговор на пандемију.
Снежана Вуковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја представила је истраживање о приступу интернету, које је у фокусу имало могућности учења на даљину током пандемије. Налази су показали да 1,2% ученика/ца није имало наставу, а велики део чинили су ученици из осетљивих друштвених група. „83% ученика ромске националне мањине имало је наставу на даљину – путем интернета или захваљујући достављеним штампаним материјалима, а спроведене су додатне активности како би се амортизовала ситуација у вези са преосталих 17%“, објаснила је Вуковић. Како је казала, афирмативне мере се настављају, уређен је опис посла педагошких асистената, док стипендије и могућност учења матерњег језика са елементима националне културе значајно утичу на смањење осипања ученика и ученица из ромске популације, а посебна пажња се обраћа на ромске девојчице.
„У сагледавању положаја ромске популације на тржишту рада учињен је значајан напредак – повећан је број регистрованих незапослених Рома и Ромкиња, увећана је њихова укљученост у мере активног запошљавања, као и у финансијске мере“, истакла је Данијела Стојановић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Она је објаснила да се Стратегија и Акциони план запошљавања односе и на припаднике/це ромске националности, те да је планиран низ посебних мера попут функционалног основног образовања одраслих, мотивационо-активационих обука, додатног образовања и обука, као и подстицања предузетништва уз подршку, те долазак до оних који су ван институција и вишеструко рањиви.
Према подацима Националне службе за запошљавање, ромска популација је категорија теже запошљивих лица, због чега постоји предност при укључивању у све мере активног запошљавања. Како је објаснио Дарко Марјановић из Националне службе за запошљавање, у мају ове године на евиденцији за запошљавање било је пријављено 31.327 лица ромске националности, од чега је 88,12% било без квалификација. „Зато смо планирали низ обука, међутим већину нисмо могли да спроведемо због епидемиолошких препорука. Током ове године најпопуларнија мера је била субвенције за самозапошљавање и очекујемо велики број пријављених“, казао је Марјановић.
Божидар Николић из Асоцијације педагошких асистената је истакао да је мере некада изузетно тешко спровести на терену, посебно у пандемијским условима. „Ургентне ситуације на терену су биле приоритет и тада се показало колико је важна улога цивилног сектора. Посебно нам је било важно да правовремено достављамо штампане материјале ученицима којима је било потребно, као и да се успостави комуникација са породицама“, казао је Николић. Он је додао да су програмске активности које су биле усмерене на оснаживање институционалних механизама кроз мобилни тим, укључивале све релевантне актере на терену, а да је посебан изазов био примена Правилника о педагошком и андрагошком асистенту.
Ромска заједница је један од најчешћих корисника права на новчану социјалну помоћ и дечији додатак, а у недовољном броју су корисници услуга социјалне заштите, дневних услуга у заједници. „То је поље на којем морамо више да радимо, пре свега на локалном нивоу, како би се припадници/це ромске популације у много већој мери укључили у мере запошљавања“, казала је Данијела Чукић Влаховић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Како је објаснила, појава дечијих бракова најучесталија је код ромске популације, а у вези с тим се спроводе мере надзора, саветовања, разни видови подршке, а подносе се и кривичне пријаве.
Јелена Јанковић, помоћница министра у Министарству здравља, казала је да је тренутно запослено 85 здравствених медијаторки у 70 домова здравља, те да је њихов основни задатак да раде на унапређењу здравља Рома, а нарочито жена и деце, да побољшају доступност здравствене заштите, да подигну свест ромске популације о потреби за унапређеним здравственим навикама и да утичу на смањење неједнакости. „На тим пољима је остварен значајан напредак, који је посебно био видљив у време пандемије“, објаснила је Јанковић и додала да је план Министарства здравља да здравствене медијаторке добију статус здравствених сарадника, као и да је уз подршку здравствених медијаторки вакцинисано 5.390 Рома и Ромкиња.
Према речима Александра Марковића, помоћника у Министарству државне управе и локалне самоуправе, низом измена нормативног оквира значајно је смањен број лица који нису уписани у матичну књигу рођених. „Истраживање које је 2020. године спровео UNHCR о раширености апатридије међу популацијом Рома, Египћана и Ашкалија који живе у неформалним насељима у Србији показало је да 0.45% ових лица није уписано у матичну књигу рођених, за разлику од 2010. када их је било 1,8%, односно 2015. године када је ‘неуписаних’ било 1%“, објаснио је Марковић. Он је истакао да се накнадни уписи у књигу рођених из године у годину смањују што, како је објаснио, говори у прилог томе да је све мање лица која су правно невидљива.
Када је реч о активностима Министарства унутрашњих послова, стицање држављанства, пријава пребивалишта и издавање личних докумената су кључне активности у погледу смањења правно невидљивих лица. Како је истакла Ивана Дивики Чупић, МУП предност даје припадницима/цама ромске популације. „У претходних десет година више од 50.000 грађана ромске популације је регулисало лична документа. МУП активно сарађује са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, Заштитником грађана и Високим Комесаријатом Уједињених нација за избеглице и то све у циљу предлагања мера и активности за решавање проблема ромске популације“, казала је Дивики Чупић.
Како је објаснила Светлана Илић из Асоцијације здравствених медијаторки, дугорочни бенефит рада здравствених медијаторки је смањење стопе смртности деце у подстандардним ромским насељима за чак 50%, као и оснаживање жена. „2016. године је формирана Асоцијација здравствених медијаторки у циљу креирања нових стратегија, које би биле у функцији практичних и ургентних мера и политика, пре свега на локалном нивоу“, казала је Илић и истакла да су циљеви Асоцијације даље унапређење здравственог стања и квалитета живота деце и породица у подстандардним ромским насељима, затим систематско праћење здравља и социјалног стања ромске популације на локалном и националном нивоу кроз Базу здравствених медијаторки, као и унапређење ефикасности њиховог рада. „Посебне активности здравствених медијаторки реализоване су у циљу унапређења раног развоја деце као и када је реч о противпандемијским мерама“, закључила је Илић.
Бранислав Поповић, помоћник министра у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, казао је да је у оквиру IPA 2016 пројекта започет програм пружања правне подршке за озакоњење објеката ромске заједнице у 10 јединица локалне самоуправе, као и да су Роми и Ромкиње, али и друге рањиве групе подржане и у оквиру IPA 2018 пројекта који се односи на подршку социјалном становању и активној инклузији.
Оливера Вучић из Комесаријата за избеглице и миграције објаснила је да интерно расељена лица ромске популације чине 10%, али да је степен њихове угрожености знатно већи, тако да Роми учествују у више од 20% активности које Комесаријат реализује. „Када су у питању повратници по основу Споразума о реадмисији, око 75% њих су припадници ромске националности. Значајан број Рома и Ромкиња био је и међу интерно расељеним лицима којима је обезбеђено трајно стамбено решење услед затварања колективних центара“, казала је Вучић и посебно скренула нажњу на потребу за даљом сензибилизацијом свих представника на локалном нивоу за проблеме ромске популације, посебно уколико припадају категорији интерно расељених лица или лица која су у процесу реадмисије.
Драган Грачанин из Асоцијације координатора за ромска питања представио је резултате мапирања подстандардних ромских насеља, које је спроведено од стране Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, УН Тима за људска права и Асоцијације координатора за ромска питања. „Мапирањем су обухваћене 92 јединице локалне самоуправе, односно 702 насеља у којима живи 167.975 људи, а налази су показали да 51 ЈЛС, односно 159 подстандардних насеља у којима живи 32.843 људи нема приступ чистој води или је тај приступ нерегуларан. Када је у питању приступ канализацији, 457 насеља немају приступ или је тај приступ нерегуларан, док 64 подстандардна ромска насеља немају приступ струји, а у њима живи око 25.000 људи“, објаснио је Грачанин и истакао да без струје, без воде и без канализације живи 14.000 Рома и Ромкиња у 44 подстандардна ромска на територији 13 ЈЛС.
Да се интерно расељени Роми суочавају са низом проблема, попут остварења права на адекватно становање, али да је упркос томе ова група ретко приоритет у стамбеним политикама, указала је Милица Маринковић из организације А11 – Иницијатива за економска и социјална права. „Социјално становање није решило овај велики проблем, будући да људи ниског социјалног статуса не могу да приуште плаћање рачуна, због чега бивају још дубље у сиромаштву“, објаснила је Маринковић и додала да када је у питању додељивање грађевинског материјала, Роми често не испуњавају услове за ту врсту помоћи, а откуп сеоских домаћинстава је одржив само за један број Рома. „Исељења неформалних насеља су посебан проблем, јер се не спроводе у складу са законом“, казала је Маринковић.
Нина Митић, помоћница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог казала је да је формирање тог Министарства препознато од стране европских партнера као настојање Републике Србије да питање људских права, укључујући и Роме и Ромкиње, подигне на највиши ниво. „Измене и допуне Закона о забрани дискриминације, као и Закон о родној равноправности уз пратеће стратегије и акционе планове треба да представљају оквир за унапређење положаја Рома и Ромкиња у Србији“, нагласила је Митић.
Према MICS подацима из 2019 године 56% ромских девојчица се уда пре своје 18 године, а скоро свака пета пре навршене 15 године, због чега прекидају школовање, рано рађају, а стопа смртности новорођенчади је дупло већа од стопе смртности код опште популације. Такође, ове жене су неретко изложене насиљу у породици и сиромаштву. Како је објаснила Славица Васић из Женске ромске мреже, рани бракови представљају озбиљно кршење права детета и родно засновану дискриминацију. „Проблеми Рома и Ромкиња се перципирају као да се дешавају ‘неком другом’, а феминизација сиромаштва је једна од најалармантнијих последица раних дечијих бракова, док је крајња последица чињеница да је животни век Ромкиња двадесетак година краћи у односу на општу популацију жена у Србији“, истакла је Васић. Према њеним речима, радионице у којима учествују младе Ромкиње и Роми, уз економско оснаживање Ромкиња, само су неки од праваца напуштања традиционалних пракси, а механизми и протоколи треба да буду системски развијени од националног до локалног нивоа.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић казала је у закључној сесији да ревизија Стратегије за социјално укључивање Рома мора бити у складу са европским оквиром, као и да је изузетно важна јасна подела надлежности између релевантних институција. „Посебно је важно успостављање пуне сарадње између институција, као и доследно сагледавање праксе која се неретко погрешно перципира“, нагласила је Чомић.
Марта Гарсиа Фидалго, представница Европске комисије, истакла је значај интеграције Рома и Ромкиња када је реч о Поглављу 23. Како је казала, Србија је користила велики део IPA фондова за инклузију Рома. Међутим, како би се Стратегија успешно спроводила, али и како би се њена имплементација пратила, неопходан је Акциони план. „Координација јесте важна и то се показало у време Ковид-19 кризе, када су институције заједно са организацијама и цивилним сектором биле успешне у дистрибуцији помоћи“, истакла је Гарсиа Фидалго. Убудуће ће поред имунизације, како је казала, од велике важности бити мере економског опоравка Рома. Посебно је истакла значај Познањске декларације као оквира за политике у кључним областима инклузије Рома и Ромкиња. „У сфери образовања и становања постоји велики број изазова, а запошљавање је можда тренутно највећи проблем“, казала је Гарсиа Фидалго и закључила да решавање проблема родне равноправности и дечијих бракова захтева координирану и свеобухватну активност свих актера, као и да се имплементација мера и политика мора пратити и мерити на терену.
Оставите коментар