Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је 14. децембра увече, након две године чекања, отворила прва два поглавља у преговорима са ЕУ. Једно је поглавље 32 о финансијској контроли, с којим се не очекују проблеми, а друго је поглавље 35 које ће бити компликовано, као политички осетљиво, због значаја који му се придаје, али и зато што је исход отворен. Како се наводи у заједничкој позицији ЕУ за поглавље 35, о напретку ће се достављати извештај најмање два пута годишње, мерила односно услови ће се мењати у складу са новим договорима у дијалогу с Приштином. Признавање Косова се не помиње.

“У складу са преговарачким оквиром, Комисија и Високи представник (за спољну политику) ће пажљиво и у континуитету надзирати да ли Србија испуњава први пакет прелазних мерила и подносиће извештај Савету о овом питању ‘најмање двапут годишње’”, наводи се у преговарачкој позицији ЕУ.

Потврђује се и одредба опште преговарачке позиције о преговорима са Србијом да ће, у случају да напредак у нормализацији односа са Косовом “осетно” заостаје у односу на ток преговора у осталим поглављима, напредак у преговорима моћи практично да се блокира. Механизам за то је да Европска комисија препоручи да се отварање и затварање поглавља обустави док се та неравнотежа поново не успостави. Она то може учинити самоиницијативно или на захтев трећине земаља чланица, што значи да је довољно да то затражи 10 земаља.

Поред поглавља 35, статус поглавља од посебног значаја, у којем мора да се напредује да би се преговори одвијали неометано, имаће и поглавља 23 и 24 о правосуђу и људским правима.

Ово поглавље разликује се од осталих јер нема унапред дефинисаних стандарда, већ ће се мерила, односно услови, градити током преговора о нормализацији односа. Поглавље 35 се обично отвара при крају преговора и у њему се обрађују питања која се појаве током преговора а не спадају ни у једно друго поглавље. Догађало се да се у овом поглављу обрађују билатерална питања, као питање такозваног Неумског коридора у случају Хрватске, односно проласка кроз Неум који припада БиХ а “сече” територију Хрватске.

Садашња мерила наведена у документу су испуњавање Бриселског споразума из априла 2013. године и плана примене, односно споразуми о енергетици и телекомуникацијама, рад на примени техничких споразума из периода март 2011-фебруар 2012, и даљи споразуми и напредак у нормализацији односа са Косовом.

Ово су прелазна мерила, која ће се мењати са током преговора, као што то може бити случај и са другим комплексним поглављима, само што се овде и захтеви изграђују током паралелног процеса, дијалога са Приштином.

Насупрот бомбастичним тврдњама у јавности о очекиваном исходу дијалога Београда и Приштине, даљи напредак није прецизно дефинисан, већ се одређује као “свеобухватна нормализација односа Србије и Косова”, која ће омогућити да “обе стране” наставе свој европски пут и да буду у стању да испуњавају обавезе. Притом се признавање Косова не помиње.

“Србија остаје посвећена дијалогу уз подршку ЕУ, ангажује се на постизању даљих споразума у новим питањима/областима, продубљивању нормализације без задњих намера, са циљем да то постепено доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова у складу са преговарачким оквиром”, односно општим ставом ЕУ о преговорима са Србијом.

У Преговарачком оквиру који је припремљен за отварање преговора са Србијом у јануару 2014. наводи се да је циљ да се до краја приступних преговора са Србијом постигне свеобухватна нормализација односа Србије и Косова “у форми правно обавезујућег споразума (…) уз изгледе да обе стране буду у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе”.  Наводи се и да процес обезбеђује да обе стране могу да наставе својим европским путем, “избегавајући притом да једна другу ометају у овим напорима”, наводи се.

Поглавље није замена за преговоре о нормализацији, већ “веза” између дијалога и приступних преговора, а истиче се да је и Србија у својој позицији навела да ће, “разумевајући у потпуности да процес приступања ЕУ и нормализације треба да се одвијају паралелно и да подржавају један други, Србија остати у потпуности посвећена наставку процеса нормализације и дијалогу са Приштином”.

Преговарачка позиција Србије није објављена.

Три пакета мерила

Даљи напредак представља један пакет мерила, наведен као трећи у документу. Прва два пакета мерила односе се на примену споразума из априла 2013. и претходних техничких споразума. У њима су изнети конкретни захтеви који проистичу из тих споразума, на пример да ће Србија потврдити крај службе за правосудне раднике који ће бити интегрисани, као и да ће усвојити прописе да би прекинула исплате плата и финансијских средстава цивилној заштити на Косову.

Када је реч о Заједници српских општина, наводи се да ће Србија написати статут у уговореним роковима и у складу са законима Косова, као и да ће обезбедити транспарентно финансирање заједнице.

Обрађена су и питања попут  избора и функционисања официра за везу.

Наводи се и да Србија треба да пружа кварталне информације косовским властима о исплатама доприноса за пензије бившим полицајцима који су сада интегрисани у косовску полицију.

Очекује се и да се настави конструктивно ангажовање за постизање споразума о помоћном особљу у правосуђу и просторијама, као и да примени споразуме у енергетици и телекомуникацијама, укључујући да пристане да се Косову додели троцифрени позивни број.

Посебна тачка су преостала питања из техничких споразума, укључујући царине, заједничке прелазне тачке, отварање моста у Митровици за саобраћај најкасније у јуну 2016, примена споразума о признавању универзитетских диплома, сарадња са Еулексом, слобода кретања, неометано учешће Косова у регионалним иницијативама и друго.

У Позицији се на више места позива на споразуме и њима предвиђене рокове и резултате, а у областима у којима нема договора не наводи се очекивано решење већ се тражи постизање споразума.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs