Параћин најтранспарентнија локална самоуправа : Инклузија

Транспарентност 145 градова и општина у Србији није на завидном нивоу, судећи према првом индексу транспарентности локалне самоуправе (LTI) који је урадила Транспарентност Србија (ТС). Просечна оцена транспарентности локалних самоуправа је 40 од максималних 100, при чему оцену изнад 60 има осам, а више од 70 само једна општина. Најтранспарентнија локална самоуправа у Србији је Параћин, а најгоре су рангиране Бела Црква и Смедеревска Паланка.

Транспарентност Србија спровела је током 2015. прво истраживање, оцењивање и рангирање свих градова, општина и градских општина у Србији на основу критеријума транспарентности одређених на основу 87 индикатора.

Истраживање је показало да је просечна оцена транспарентност општина у Србији 40, што је релативно ниско. Како се наводи, оцену изнад 50 имају 32 локалне самоуправе, изнад 60 њих 8, док само једна има оцену већу од 70. Индекс је у пракси између 11 и 74.

Председник ТС Владимир Гоати оценио је 22. марта на конференцији за штампу у Београду да ситуација по питању транспарентности локалних самоуправа није задовољавајућа.

“Просечна оцена је 40 од 100, што је релативно ниско. Нема места претераном оптимизму. Незадовољни смо ситуацијом у борби против корупције где стагнирамо од 2010, јер су коруптивни кругови страховито отпорни”, рекао је Гоати.

Он је додао и да у Србији постоји велики сектор којим држава управља.

Како се наводи у извештају ТС, индикатори се не односе само на испуњавање законских обавеза јединица локалне самоуправе, већ и на добру праксу која би обезбедила да градови и општине грађанима пруже ниво транспарентности који је реално остварљив.

Међутим, истраживање је показало да у великом броју случајева градови и општине нису поштовале ни оне обавезе које су већ прописане, нарочито када за неиспуњавање обавеза не постоје казне.

Како истичу у ТС, мали је број јединица локалне самоуправе које су у посматраним категоријама показале тежњу да остваре додатни ниво транспарентности, преко законског минимума.

ТС наводи да је општа карактеристика интернет сајтова локаланих самоуправа да не садрже довољно информација о буџету, да се одлуке скупштина тешко проналазе, као и да има мало информација о избору директора јавних предузећа и установа.

Посебно је забрињавајуће што су информатори о раду неажурни и ти документи често не садрже ни основне информације прописане Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Упутством. Поред тога, више од трећине локалних самоуправа има информатор о раду који није ажуриран дуже од шест месеци, иако је прописана обавеза да се то чини једном месечно.

Такође се предлози аката које разматра локална скупштина могу наћи на сајтовима пре него што буду усвојени у мање од 20 општина и градова, а дневни ред наредне седнице на сајтовима мање од четвртине јединица локалне самоуправе.

Даље се наводи да се усвојене одлуке могу наћи на сајтовима две трећине општина а да више од 30 општина на сајту нема објављен ни буџет, а ажурне податке о извршењу буџета има тек нешто више од 10% градова и општина.

Истраживањем нису обухваћене општине на територији АП КиМ, као ни две градске општине које су последње формиране – Врањска Бања и Севојно. Градови и општине, њих 145, рангирани су заједно, док су 23 градске општине оцењене али не и рангиране, с обзиром на чињеницу да немају исте надлежности као општине, али и да се у пракси различити индикатори неприменљиви на поједине градске општине.

ТС је општинама и градовима упутио низ препорука, укључујући отврање посебних страница на сајту за активности скупштине и за буџет, организовање јавних расправа о буџету, груписање информација о јавним набавкама, као и о јавним конкурсима, постављање аудио и видео снимака седница на сајт, анкетирање грађана о томе колико су задовољни функционисањем општинских служби.

Нема увек политичке подршке за спровођење реформи

На конференцији је закључено да се реформе јавне управе у Србији своде на усвајање прописа, док њихово спровођење нема увек политичку подршку.

“То је управо то да реформе сводимо на усвајање прописа, а њихово спровођење и заживљавање остаје као неко очекивање од те јавне управе, која ипак не добије ни одговарајуће ни обуке, ни капацитет, а понекада ни политичку подршку”, рекла је министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички.

Удовички је навела да јавна управа (без јавних предузећа) у Србији по броју запослених у односу на управе у европским земљама није сувише бројна, али да то не значи и да је ефикасна.

“На сто становника у Србији, седам је запослено у том сектору. То не значи да смо ефикасна управа. Напротив, ту има озбиљних вишкова у неким њеним деловима”, рекла је министарка.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф указао је на значај доступности информација како би се спречиле злоупотребе, додавши да су то основне обавезе Србије у поглављима 23 и 24, као и реформи јавне управе.

“Од државних органа се очекује да буду што транспарентнији, јер отварање података за јавност има велику тежину и води смањењу корупције”, казао је Киф.

Према речима директорке Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, јако је важно да локалне самоуправе раде на повећању транспарентности и да објављују податке о јавним функционерима, јер само тако грађани могу да прате и контролишу рад функционера.

Заменица повереника за информације од јавног значаја Станојла Мандић навела је да се у највећем броју случајева прописи који се тичу транспарентности поштују само у оној мери у којој постоје санкције за кршење тих прописа.

“То се односи и на стање интернет сајтова, информатора о раду, на поступање по захтевима за приступ информацијама, уређењу процедура и праксу у вези са радом скупштине, буџетом и јавним предузећима”, рекла је она.

Извор: www.euractiv.rs