Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Платформа за промоцију доношења одлука заснованих на подацима за програме запошљавања младих Међународне организације рада представља базу података и глобални попис више од 750 пројеката са циљем подршке младим радницима у преко 90 земаља. Пре четири године, у оквиру програма за запошљавање младих расписан је конкурс за прикупљање примера добрих пракси који су показали добре резултате у промоцији достојанственог рада за младе. Циљ Међународне организације рада јесте да на овај начин допринесе промоцији достојанственог рада за младе кроз промоцију, ширење и систематизовање знања на тему запошљавања младих и релевантне регулативе.

Обуке за развој вештина

Образовање и усавршавање су кључне детерминанте успеха на тржишту рада. Циљ обука за младе је развијање релевантних знања и вештина, како техничких, тако и не-техничких, уз помоћ којих млади постају занимљивији послодавцима за запошљавање. Иако се време проведено у образовању и обуци свакако исплати, много веће шансе да се користи процеса едукације реализују су уколико постоје јаке везе између образовања, политике обука и света рада. Програми обуке младих настоје да развију вештине које побољшавају људски капитал и доводе до дугорочних добити у запошљавању. Резултати који се очекују у кратком року су позитивне промене у знању, вештинама, ставовима и понашањима, што касније доводи до промена у исходима на тржишту рада, као што су већа вероватноћа запошљавања након учествовања у програму. Постоји велики број параметара за разматрање у осмишљавању и спровођењу обуке, као што су: Наставни план и програм; вештине или комбинација вештина која се добија у програму (техничке и/или меке); искуство и квалитетан тренинг ментора; учешће послодаваца (као и удружења радника) у дизајнирању и осмишљавању програма; опремљеност (у учионици, на радном месту); финансијски и нефинансијски подстицаји за учешће младих и послодаваца; механизми за избор извођача обуке; праћење и извештавање.

Преглед и мета-анализа интервенција за запошљавање младих коју спроводи Међународна организација рада (МОР) са партнерима показује да укупно 55 од 107 оцењених пројеката (51 %) чине обуке и вештине, 53% њих спроводи се у земљама са високим дохотком, 35% у земљама са средњим дохотком и 13% у земљама са ниским дохотком. Обуке које развијају вештине побољшавају резултате запошљавања међу младим и женама и мушкарцима, а такође доводе и до веће зараде. Ове обуке доводе до позитивних промена у исходима на тржишту рада и имају за циљ да омогуће младима улазак на тржиште рада. Млади уз помоћ ових обука акумулирају потребне вештине како би били конкурентни за одговарајућа радна места и како да побољшају продуктивност, што касније утиче позитивно на висину зараде. Ефекат обука је већи за младе у земљама са ниским и средњим дохоцима у односу на младе у земљама с високим дохотком.

Разноликост и еволуција обука: Свеобухватне обуке које садрже више елемената су најчешће у земљама са ниским и средњим дохотком, где и дају најбоље резултате. Комбинација тренинга за развој вештина и промоције предузетништва је посебно изражена у ниско и средње развијеним земљама, наглашавајући слабе могућности младих за формално запошљавање и ограничене способности јавног и приватног сектора да апсорбују све већи број младе радне снаге.

Недавна истраживања указују на важност подстицаја и профилисања у оквиру дизајнирања интервенција. Подстицаји и профилисање су позитивно корелисани са исходима на тржишту рада и зараде. Иницијатива адолесценткиња за запошљавање (AGEI) Фонда за запошљавање у Непалу организовала је обуку за техничке и меке вештине. Пружаоцима обуке, који су изабрани путем конкурса, била су обезбеђена додатна средства на основу броја приправника који су у року од шест месеци након завршетка обуке добили посао. Док већина пакета обука очекивано садржи техничке вештине, у последње време расте тражња и значај развоја меких вештина. Комбинација ових вештина и стручних способности које се пружају младима у Програму ELA у Уганди довело је до великих и значајних промена у понашању и повећане вероватноће за запошљавање и самозапошљавање.

Квалитетно учење заната

Комбиновањем обуке на радном месту са стицањем основних знања у школи изграђују се вештине младих за специфичне надлежности и радне процеесе. Ово је јединствени облик стручног образовања и обуке, регулисан законом и базира се на (плаћеном) уговору о раду и стандардној социјалној заштити. На крају приправничког стажа, млади добијају формалну процену и признат сертификат. Млади приправници стичу стручно искуство и примењују знања и вештине научене директно од стране послодаваца.

Програми за развој предузетништва

Интервенције промоције предузетништва су дизајниране тако да скрену пажњу на ограничења са којима се млади сусрећу у започињању или развоју бизниса. Циљ ових програма је пружање обука предузетничких (пословних) вештина, пружање пословних и саветодавних услуга и омогућавање приступа капиталу за самозапошљавање – укључујући физички, финансијски (кредити или донације) и друштвени капитал. Интервенције промоција предузетништва доводе до позитивних ефеката на исходе запошљавања, зараде и резултате пословања. Већина истраживања потиче из земаља са ниским (Либерија и Уганда) и средњим дохотком (Босна и Херцеговина, Перу, Колумбија, Тунис), док су само две интервенције реализоване у земљама са високим приходима (Француска и Велика Британија). Такође, ефекти су интензивнији у слабије развијеним земљама него у високоразвијеним. Ограничен приступ финансијама показао се као главни проблем за будуће младе предузетнике.

Програми пословне и финансијске писмености у Босни и Херцеговини довели су до побољшања у пословној пракси и подстицању предузетништва, али нису имали велики утицај на опоравак привреде генерално. Бизнис план је саставни део више од једне трећине развоја предузетничких идеја и представља уобичајно средство за утврђивање права за учествовање у програму и/или приступу финансијама.

Програми служби за запошљавање

Службе за запошљавање представљају посреднике у тражењу посла, односно, спајају незаспослена лица са одговарајућим слободним радним местима. Програми служби за запошљавање углавном се баве пружањем савета, пружањем помоћи у тражењу посла и менторском подршком. Основна идеја програма служби за запошљавање за младе је помоћ младима који имају потешкоћа да унапреде своје вештине, као и помоћ за успешно тражење посла. У мањем броју, службе за запошљавање пружају и финансијску помоћ. Једина иницијатива за запошљавање младих преко служби за запошљавање која је искључиво пружала финансијску помоћ је експеримент у Етиопији.

Већина евалуација ових пројеката потиче из високоразвијених земаља (Финска, Француска, Немачка, Португал и САД). Резултати програма служби за запошљавање у земљама ниског и средњег развоја су веома незадовољавајући. У већини студија промене нису биле велике и нису представљале одскочну даску за улазак младих на тржиште рада.

Програми субвенционисаног запошљавања

Генерално, програми субвенционисаног запошљавања имају много већи ефекат на сам процес запошљавања него на зараде. Субвенције имају много веће и позитивније ефекте у земљама у развоју него у високоразвијеним земљама. У процесу креирања субвенција треба обратити пажњу на следеће ствари: таргетирање жељених група; начин субвенционисања – директна плаћања или смањење пореза и доприноса; прималац субвенције – запослени или послодавац; величина субвенције и основица за обрачунавање; дужина трајања субвенције; извештавање и праћење програма. Мора се обезбедити фино подешавање, односно регулисати услови који нису ни превише лабави да омогућавају разна нежељена понашања, а ни превише строги да спрече учешће послодаваца (нпр. у Француској је постојао програм које је обавезивао послодавце да наредне три године задрже радника).

Права за младе и политика запошљавања младих

Млади се налазе у веома лошем положају на тржишту рада. Слабо су плаћени, изложени недостатку писаних уговора, незаштићени од повреда на раду. Међународни стандарди рада, закони о раду и колективни уговори су од највећег значаја за заштиту младих. Инвестиције у квантитет радних места не смеју угрозити њихов квалитет . Политика запошљавања младих мора да се креира на националном нивоу и да подстиче прелазак младих из неформалне у формалну економију. Изазови код запошљавања младих захтевају заједничко деловање макроекономске политике, тржишта рада, индустријске и секторске политике.

Изазови и одговори на изазове

Економска криза је негативно утицала на запосленост младих. Након 2007. године стопа незапослености младих је нагло порасла, а процењује се да је око 6, 5 милиона младих у свету неактивно. Проблем запошљавања младих постоји у готово свим земљама. Од око 200 милиона незапослених данас, 37%, односно више од 70 милиона чине млади у узрасту од 15 до 24 године. Незапосленост младих има многе негативне последице попут негативног утицаја на здравље и срећу појединца, пораста стопе криминала и друштвено-политичке нестабилности. „Криза запошљавања младих: Позив на акцију“ објављен је 2012. године као први глобални позив за унапређење положаја младих на тржишту рада и отварање нових достојанствених радних места за младе.

Закључак

„Улагање данас у запошљавање младих значи инвестирање у садашњост и будућност наших друштава“.
Гај Рајдер, генерални директор МОР-a

Интервенције које подржавају младе жене и мушкарце на тржишту рада, посебно оне које пружају обуку, промовишу предузетништво и самозапошљавање, субвенције за запошљавање или програми службе за запошљавање, доводе до позитивних ефеката на запосленост и зараде младих људи. Највећи ефекти постижу се у земљама са ниским и средњим дохотком. Истраживања показују да је неопходно да се боље одговори на потребе младих и да се обезбеди квалитет у пружању услуга.

Извор: www.wwinye.org