Влада Републике Србије
Ромска деца и деца са сметњама у развоју најчешће су изложена дискриминацији у предшколским установама и школама у Србији, а највећи проблеми су сегрегација ромске деце и недостатак, а понекад и отпор инклузивном образовању, оценила је 12. септембра повереница за равноправност Бранкица Јанковић.
Учествујући на међународној конференцији о правима детета у Београду, Јанковић је истакла да је област права и заштите детета приоритет сваког друштва.
„Трећина притужби које је повереница примила у 2015. години односи се на децу и њихова права. И поред остварених помака, два проблема остају, сегрегација ромске деце, где у неким школама имамо посебна ромска одељења и неразумевање, а понекад и отпор локалних самоуправа инклузивном образовању деце са посебним потребама“, навела је Јанковић.
Према њеним речима, постоје примери добре праксе у којима су локалне самоуправе поступиле по препоруци поверенице како би обезбедиле превоз или услугу личног пратиоца деци са посебним потребама.
„Општина Рашка је ретроактивно изменила прописе како би поступила по препоруци поверенице. С друге стране, локална самоуправа у Смедеревској Паланци није хтела да поступи по препоруци већ је тек након судске одлуке обезбедила једној девојчици превоз до школе“, казала је Јанковић.
Она је додала да „охрабрује“ спремност Министарства просвете да се више бави борбом против дискриминације , што је према њеним речима, изузетно важно у достизању већег степена толеранције и међусобног разумевања.
Говорећи о општим мерама за спровођење права детета, професорка Универзитета Унион Невена Вучковић Шаховић оценила је да Србији недостаје стално координационо тело које би доносило заједничке одлуке у области права детета.
„Ни 25 година након што је Југославија ратификовала Конвенцију о правима детета, немамо такво тело. Неприхватљиво је и што немамо посебно независно тело за заштиту права детета већ постојећа независна тела слободном вољом одлучују да ли ће се бавити овом темом“, казала је Вучковић Шаховић.
Према њеним речима, проблем у Србији није недостатак политичке воље већ одсуство свести о важности теме заштите права детета.
„Немамо закон о правима детета, иако је његов нацрт прошао две јавне расправе и Савет Европе, али се од 2011. године налази у некој фиоци. Законе морамо усклађивати са међународним стандардима тако да обезбедимо да деца имају квалитетан приступ правди“, оценила је Вучковић Шаховић.
Међународну конференцију о правима детета организовао је Центар за унапређивање правних студија (ЦУПС) у сарадњи са AIRE центром из Лондона.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар