Влада Републике Србије
Ненад ради као CNC оператер у фирми „Милановић инжењеринг“
Пише: Е2Е Иницијатива за запошљавање младих/ E2E Youth Employment Initiative (Блог о социјалном укључивању)
„А је л’ радиш у струци?“
На ово питање, Ненад Миловановић је 11 година имао исти одговор: „Не“.
По завршетку Политехничке школе у Крагујевцу, у недостатку посла у машинској струци, овај млади човек радио је бројне послове како би обезбедио егзистенцију.
Жељан знања и усавршавања, у фебруару прошле године пријавио се на конкурс „Локална партнерства за запошљавање младих”, који је обухватао обуку за унапређење стручних знања, праксу у предузећима и прилику за запошљавање.
„Током два месеца имали смо четири круга тестирања и тачно се знало – ко прође тест, иде даље. Имали смо поверења у процес избора, што је много утицало на мотивацију, јер смо видели да се наш труд цени. После обуке у Политехничкој школи, уследила је пракса овде у фирми“, каже нам Ненад који већ годину дана ради у струци.
Прелазак из света образовања у свет рада
Модел функционише, а може и да се примени у другим срединама и секторима, напомиње Марија
Иницијативу кроз коју се 12 младих запослило, а 23 завршило програм обуке, спровео је Развојни бизнис центар Крагујевац који реализује бројне активности и програме како би се младима повећале шансе на тржишту рада, како би били конкурентнији и лакше дошли до послодаваца.
Истраживања о потребама компанија у металском сектору показала су да постоји несклад између онога што млади знају и онога што траже привреда и послодавци, објашњава нам Марија Стојадиновић, координатор иницијативе.
„Решили смо да тестирамо програм кроз који ће млади моћи да освеже знање стечено у школи, а онда да то знање допуне кроз праксу. Остварили смо сарадњу са Политехничком школом Крагујевац и компанијама Милановић инжењеринг, Unior Components и Горење МДМ, уз подршку Националне службе за запошљавање. Поверење између партнера је кључ успеха иницијативе“, истиче Марија.
„Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва нам је указао поверење и пружао нам подршку током прве фазе пројекта која је реализована уз финансијску помоћ Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Како у Крагујевцу има више од 5000 младих незапослених, имали смо репликацију модела у истом сектору, са истим партнерима, а уз финансијску подршку града. И та фаза је била успешна, запослило се осам кандидата“, каже Марија и додаје да је модел тестиран у дрвном, као и у ИТ сектору у два круга подршке.
„Прошли смо обуку, дошли овде у фирму и сви су нам изашли у сусрет“, сећа се Петар
После шестонедељне праксе, посао је добио и Петар Ристић, техничар за роботику:
„Од 100 пријављених људи на почетку, бити међу 12 који су добили посао, итекако утиче на самопоуздање.“
Пројектом је финансирана реална потреба, млади су се запослили, а фирма добила потребан кадар, каже Ана Рачић из Милановић инжењеринга и додаје:
„Радо бисмо учествовали опет у сличној иницијативи, јер су се најбоље показали кандидати које смо добили у сарадњи са Политехничком школом и Развојним бизнис центром. Кроз праксу и обуку показују мотивисаност и жељу да раде.“
Комбинација теорије и праксе
За инжењера је веома важно да зна целокупан процес, сматра Весна
„Генерално, људи избегавају да раде у производњи, више су заинтересовани за управу и рачунаре. А то практично знање је потребно да би се разумео цео циклус“, сматра ментор Милош Вученовић из Милановић инжењеринга и додаје да је улога ментора важна, како би младе научили што више.
Практично знање и разумевање целокупног циклуса производње био је један од мотива Весни Крстић да се пријави на конкурс. „Иако сам завршила Машински факултет 2013. године, CNC машину сам први пут видела када сам дошла овде – нисам знала како се укључује, а камоли да напишем програм. Теорија и пракса су потпуно другачије“.
Да је комбинација теорије и праксе неопходна, потврђује Синиша Којић, директор Политехничке школе у Крагујевцу: „За обуке је била задужена школа – осам дана стручне обуке и два дана меких вештина. Наставни планови су, силом прилика, прилагођени ситуацији насталој 90-их, тако да праксе има у траговима. А не може се имати квалитетно стручно образовање без праксе. То сад покушавамо да променимо кроз унапређење наставних планова, односно курикулума“.
Шта кажу бројке?
„Економска анализа показује – на уложен један динар, долази девет динара добити. Користи имају сви: људи који су били незапослени сада остварују неки приход, затим компанија много мање улаже да би добила квалитетног запосленог радника а и цело друштво има користи јер се уплаћују порези и доприноси, подстиче се потрошња, а социјални систем има мање незапослених“, објашњава Немања Јовичић из РБЦ.
Колико све ово значи младима који већ годину дана раде, говоре осмеси на њиховим лицима.
„Осим успеха, знања и искуства које смо стекли, добити овакав један посао, то је невероватно“, закључује Весна.
***
Текст је изворно објављен на Блогу о социјалном укључивању.
Од 2015. године, Е2Е пројекат пружа подршку унапређењу запошљавања и запошљивости младих широм Србије. Иницијатива за запошљавање младих је део програма „Од образовања до запошљавања – From Education to Employment (Е2Е)”, финансира је Швајцарска агенција за развој и сарадњу, а спроводи Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Више о пројекту сазнајте на адресама www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI и znanjemdoposla.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар