Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији би на референдуму 51% грађана подржало чланство у ЕУ, док би се 22% изјаснило против, показало је редовно полугодишње истраживање јавног мњења о ЕУ Канцеларије за европске интеграције. У односу на претходно истраживање из јуна 2013. бележи се благи раст подршке чланству у ЕУ. Такође, истраживање спроводено у децембру показало је да и даље мање од трећине грађана не би гласало на референдуму или не зна шта би одговорило. Као највећу препреку на путу ка ЕУ грађани виде питање Косова, а већина сматра да треба решавати проблеме у односима са Приштином и спроводити реформе независно од тога да ли то тражи ЕУ.

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 51% градана Србије гласало би за, 22% би гласало против, 20% не би гласало, док 7% не зна шта би одговорило, показало је истраживање “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је објављено 29. јануара.

Подршка чланству ЕУ бележи благи раст од једног процентног поена у односу на истраживање из јуна, док се удео грађана који се противе чланству смањио за 2 процентна поена. Проценат грађана који не би гласали и који не знају шта би одговорили мање-више је остао исти у односу на прошло истраживање, односно повећао се за по један процентни поен.

“Овај ниво подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији, у светлу отпочињања приступних преговора са ЕУ”, наводи се у саопштењу Канцеларије за европске интеграције.

Истраживање које је спроведено према стандарду Евробарометра на 1.038 испитаника, показало је и да грађани углавном позитивно гледају на ЕУ и чланство у Унији, али и да добар део становништва или не зна шта да мисли о томе, нема став или негативно доживљава ЕУ.

За 44% испитаника чланство у ЕУ би била добра ствар, за 26% грађана лоше, док 29% мисли да то није ни добра ни лоша ствар. Такође, код 41% грађана ЕУ изазива позитивну реакцију, код 29% негативну, а код 29% ни једно ни друго.

Према истраживању, 34% грађана сматра да би лично имали користи од уласка у ЕУ, а 30% да не, док 38% наводи да би Србија имала користи од чланство, а 16% да не би. Део грађана, 21%, сматра да би чланство Србији донело користи колико и штете.

Већина грађана који би гласали против чланства, њих 35%, као разлог наводи то што ЕУ не би донела ништо добро, док је 12% као разлог навело порбљавање и искоришћавање Србије.

Страхови у вези са учлањењем углавном се везују и за то шта ће оно донети пољопрвиреди, што је као разлог навело 53% испитаника, док је 47% испитаника навело губитак националног идентитета и културе, као и велике трошкове.

Битне реформе и Косово

И даље велики број грађана, 68%, сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно уређења Србије.

Највише грађана, 39% сврстава борбу против корупције међу најзначајније реформе и са највише утицаја на њихов свакодневни живот, што је паа до 2 процентна поена у односу на истраживање из јуна.

Истраживање је показало да 42% грађана сматра Бриселски споразум о нормализацији односа Београда и Приштине најважнијим догађајем у приступању Србије у ЕУ у протеклих годину дана.

Док проценат грађана који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији наставља да опада, већина испитаника 39% и даље то питање види као главну препреку даљем приступању Србије ЕУ, 1 процентни поен мање у односу на истраживање из јуна.

Расте број грађана који сматрају да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ. Њихов удео се повећао са 66% у јуну на 70% у децембру.

Као главне факторе који отежавају улазак Србије у ЕУ, грађани су наводили и политику сталног условљавања ЕУ (38%), неспособност домаћег руководства (12%), као и менталитет и неспремност на промене (11%). Ипак, 34% грађана је рекло да је спремно да се у циљу уласка у ЕУ додатно школује и усавршава, што представља раст за 7 процентних поена у односу на 2012. годину.

За највећи број грађана, 45%, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (42%), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (40%).

Највише грађана (30%) у Швајцарској виде модел за изградњу земље, за 19% је најбољи модел Немачка а за 13% Русија.

Грађани и даље немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година. За већну исптаника, 45%, највећи донатор је Русија, за 34% ЕУ, а 20% је навело Кину. Удео ЕУ и чланица у развојној помоћи Србији од 2000. до 2010. био је 78% или 4,5 милијарди евра.

Извор: EurActiv.rs