Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија у наредних неколико дана очекује прве коментаре Брисела на акциони план реформи који је услов за отварање поглавља 24 о правди, слободи и безбедности, речено је 6. фебруара на седници Националног конвента о ЕУ посвећеног овој теми. Како је речено на скупу, овај документ је након иницијативе групе невладиних организација објављен и сада је доступан јавности. Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић истакла је да је Србија овим документом направила значајан помак јер је обухватила све елементе предвиђених мера, од захтева ЕК, преко финансијских средстава и њихових извора, до показатеља процене утицаја мера на свакодневни живот. Било је речи и о захтеву Хрватске да Србија измени закон о процесуирању ратних злочина, а Мишчевић је казала да се нада да то неће представљати велики проблем.

“Стално говоримо да не само што постоји политичка воља већ и техничка спремност да колико данас започнемо разговоре у поглављима 23 и 24″, казала је Мишчевић на седници Националног конвента о ЕУ, додавши да су ова поглавља о правосуђу, безбедности, борби против криминала и људским правима суштински важна за грађане.

У процедуралном смислу, како је додала, има још посла. За почетак, Србија чека да у наредних неколико дана из Брисела стигну први коментари на другу верзију Акционог плана који је мерило за отварање поглавља 24.

“Надамо се позитивним коментарима јер су и први били јако добри”, навела је она.

Иако не очекује да ће Брисел тражити суштинске и методолошке измене плана, Мишчевић је рекла да није реално очекивати да ова верзија плана буде коначна. Поред тога, након усаглашавања коначних акционих планова за поглавље 24, као и запоглавље 23 о правосуђу које с овим иде “у пакету”, следи израда преговарачких позиција.

“Било би јако лепо у првој половини године отворити ова два поглавља”, казала је Мишчевић, подсетивши да су она кључна за и за преговоре са ЕУ јер се отварају међу првима, затварају последња и на основу њих се мери напредак у преговорима, али и и за грађане.

“Не радимо ово само да бисмо се ускладили са ЕУ већ да бисмо имали сигурнији живот”, навела је она. У недавном извештају преговарачке структуре о преговорима са ЕУ се као најранији датум за отварање ова два поглавља наводи јун.

(Не)Довољно јаван процес

Мишљења се разликују о томе да ли је јавност од почетка довољно укључена у израду овог документа, али је општа оцена да је у том погледу направљен велики помак. Наиме, прва верзија плана за поглавље 23 је објављена, док за поглавље 24 није.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић подсетила је да су 52 организације цивилног друштва тражиле у децембру 2014. да се акциони план учини јавно доступним. Она је међутим и похвалила развој ситуације о овом питању, рекавши да су организације цивилног друштва у старту добиле могућност да на овом састанку Конвента директно дискутују са представницима радне групе о нацрту акционог плана.

“Ово је први пут да се акциони план у разради лицем у лице дискутује” са представницима цивилног друштва, рекла је Стојановић Гајић, која је и координаторка Радне групе Конвента за поглавље 24 – правда, слобода и безбедност.

Она је истакла да се од испуњавања акционог плана очекује повећана безбедност граница без стварања препрека за кретање и сарадњу, заштита од дроге, тероризма, трговине људима и сличних појава, боља правосудна сарадња у интересу грађана који имају спорове у другим државама и поузданија и ефикаснија полиција.

Државни секретар у Министарству унутрашњих послова и председник преговарачког тима за поглавље 24 Александар Николић рекао је да прва верзија акционог плана није била објављена зато што су у групи сматрали да је тек ова друга верзија “довољно квалитетна”.

Додао је да ће се уважити и примедбе Брисела и примедбе цивилног друштва и рекао да не очекује да ће ова друга верзија бити и коначна.

Документ је објављен на сајту Министарства унутрашњих послова. За ширу јавност је била отворена само уводна сесија Конвента, након чега су у делу седнице затвореној за ширу јавност дискутовали координатори појединих области и представници организација цивилног друштва које се баве тим питањима.

Ово поглавље обухвата питања правосудне сарадње, царинске сарадње, дроге, фалсификовања евра, политичке сарадње, борбе против организованог криминала, борбе против тероризма, азила, миграција и спољних граница шенгенског простора као и визне полтиике.

Помак у стратешком планирању

На седници Конвента је оцењено да план представља помак и у погледу стратешког планирања у оквиру Министарства унутрашњих послова, које предводи активности за усклађивање са мерилима ЕУ.

Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић истакла је да је направљен помак у односу на оно што је радила Црна Гора у изради акционих планова јер су њиме сада предвиђени и рок, кораци, особе задужене за испуњавање циљева, финансијска средства, као и индикатори о напретку и резултатима.

Државни секретар у Министарству унутрашњих послова и председник преговарачког тима за питања правде, слободе и безбедности Александар Николић рекао је да је МУП у овом документу први пут уз стратешке циљеве обрадио и финансијски аспект.

Како је речено на скупу, највећи део средстава доћи ће из буџета, али ће се користити и фондови ЕУ, а Србија је користила и техничку помоћ Бироа за техничку помоћ и размену информација TAIEX и да су мисије те организације долазиле у Србију.

Дејан Ракетић и МУП-а рекао је да је израда акционог плана почела после скрининга у децембру 2013. године, трајала више од годину дана и да је било укључено више од 100 људи, Како је навео реч је оп редстанвницима МУП-а, других министарстава, Народне банке Србија, али и других стручњака који су били консултовани за нека специфична питања.

Истакао је да се документ пише директно на енглеском.

Као посебно компликовано навео је утцрђивање показатеља утицаја, односно промена у друштву које су резултат предузетих корака и реформи. Како је истакао, за процену утицаја треба времена, а и често је реч о недовољно опипљивим стварима за чију процену је понекад потребна “студија од 50 страна”.

Навео је да су добродошле сугестије у погледу тога.

Биће много условљавања…

Новинари су у паути састанка поставили и питање да ли захтев Загреба да Србија промени прописе о процесуирању ратних злочина може да омете пут ка ЕУ. Премијер Хрватске Зоран Милановић позвао је 5. фебруара власти у Београду да повуку закон који се примењује од 2010. године и према којем је Србија проширила надлежност за процесуирање ратних злочина почињених на простору Хрватске.

Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић одговорила је да се нада да ће се захтев Хрватске да Србија на путу ка ЕУ промени закон о процесуирању ратних злочина решити без већих проблема, али и да се на путу ка ЕУ може очекивати доста таквих условљавања.

“Надамо се да ће ова врста неразумевања и неусаглашености бити разрешена много једноставније него што нам сада изгледа”, казала је она.

Додала је да ратни злочини нису део правне тековине ЕУ, већ се ЕУ ту ослања на међународно право, у којем постоји могућност избора између постојећих добрих пракси, а Хрватска би, да би измену овог закона поставила као технички услов за Србију, морала утемељење да нађе у праву ЕУ.

Истакла је да у европским интеграцијама може бити и политичких условљавања, будући да о сваком кораку одлучују земље чланице консензусом, али да не верује да ће Хрватска правити проблем Србији.

“Немам сумње да ће бити пуно услова од стране држава чланица током преговора, не зато што је реч о Србији већ зато што је реч о преговарачком процесу у којем има доста простора за условљавања”, рекла је Мишчевић.

“Хрватска се обавезала одлуком Сабора да неће блокирати своје суседе у преговорима са ЕУ”, казала је Мишчевић, додавши да сматра да Хрватска неће условљавати Србију већ помагати што, како је навела, у техничком смислу већ и чини.

Директор Комитета правника за људска права Јуком Милан Антонијевић рекао је да није јасно да ли је захтев био “политичка изјава” или је реч о нечему на чему ће Хрватска инсистирати.

Рекао је да постоји добра сарадња тужилаштва Србије са колегама у региону у погледу поступања у вези са ратним злочинима.

Антонијевић је рекао да прописи Србије у погледу надлежности за процесуирање ратних злочина нису различити од праксе у ЕУ.

“Овде говоримо о универзалној надлежности и мислим да је у интересу свих земаља у региону а и у Европи да се на било ком месту суди онима који су починили ратне злочине уколико има основа у праву, а у овом случају очигледно да има основа”, навео је Антонијевић.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs