Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Укључивање организација цивилног друштва у стратешко планирање на локалном нивоу није раширена пракса у Србији али се на том плану чине одређени помаци. Према истраживању спроведеном у првој половини 2014, само је трећина градова и општина у Србији укључивала организације цивилног друштва у израду локалних стратегија. Примера добре праксе ипак има, као што је то случај у Краљеву, Панчеву или Бачкој Тополи. Такође, пројекат који су подржали ЕУ и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, омогућио је да се ојачају капацитети 60 локалних организација за учешће у изради стратегија, а након обуке 22 организације су укључене у израде акционих планова и стратешких докумената у четири општине, речено је 26. фебруара на представљању резултата тог пројекта у Параћину.

Пројекат „Стратешки планирамо – дајемо допринос бржем развоју локалне заједнице“ спровели су од новембра 2013. до фебруара 2015. године Центар за равномерни регионални развој (ЦенТриР) из Београда у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) и удружењима „Народни парламент“ из Лесковца и „Грађанска шанса“ из Ваљева. Буџет пројекта износио је 72.257 евра, а донатори су били Европска унија и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије.

Извршна директорка Центра за равномерни регионални развој Ванеса Белкић подсетила је на конференцији да је у првој половини 2014. године у оквиру наведеног пројекта обављено истраживање које је указало да је само трећина градова и општина у Србији  до тада укључивало организације цивилног друштва у израду усвојених локалних стратегија.

Такође, и у случајевима када је до укључивања долазило, оно често није задовољавајуће оцењено ни од стране локалних самоуправа ни од стране цивилних друштава.

„У оквиру пројекта ојачани су капацитети 60 локалних организација цивилног друштва за учешће у изради локалних стратегија. Одржана су три регионална семинара, на коме су ове организације учествовале у симулацији израде два стратешка документа, локалног акционог плана за развој услуге социјалне заштите  и локалног еколошког акционог плана, испричала је Белкић.

Према њеним речима, као последица ових обука, 22 организације цивилног друштва су укључене у израде акционих планова и стратешких докумената у четири општине – Параћину, Крупњу, Чоки и Белој Паланци.

У оквиру пројекта идентификовани су и примери добре праксе који већ постоје у Србији и показују да може постојати добра сарадња између локалних самоуправа и локалних организација цивилног друштва.

Они су приказани и у брошури која је дистрибуирана свим организацијама цивилних друштава које не учествују у стратешком планирању у својим срединама, са циљем да се упознају са искуством и идејама успелим у другим срединама и да можда пронађу начин на који они могу да врше притисак на своје локалне управе уколико оне не желе да их укључе у процес израде стратегије.

Као примери добре праксе у публикацији су наведени Бачка Топола, Књажевац, Краљево, Лозница, Мајданпек, Панчево, Суботица, Ваљево и Врање.

Јелена Новаков из Градске управе Панчева и координатор тима који је водио процес стратешког планирања у том граду рекла је на скупу да је у том процесу обезбеђено учешће предстваника привреде, јавних служби, научних и образовних институција, као и организација цивилног друштва и грађана.

„Прикупљали смо оригиналне идеје путем посебног упитника, обавили општу анкету за грађане и анкету за привредне субјекте. Приспело је 50 предлога у оквиру јавне расправе о преднацрту Стратегије, организовано 11 јавних скупова у граду и селима у току јавне расправе, а у јавној расправи о преднацрту учествовало је 183 заинтетесованих грађана. Уредно су вођени записници и мишљење наших грађана је веома уважено у процесу даљег планирања“, рекла је Новаков.

Она је казала да су уважени и имплементирани бројни предлози организација цивилног друштва, попут предлога за унапређење атарске инфраструктуре, за увођење обједињене наплате комуналних услуга у граду Панчеву, за ревитализацију канала Панчевачки 33 и околне каналске мреже и ревитализацију парка природе Поњавица.

Новаков је додала и да ће праћење имплементације и евалуацију обављати тим од 13 људи, међу којима ће бити и представник организације цивилног друштва.

Помоћник председника Општине Бачка Топола Предраг Стојановић рекао је да је пре десет година руководство општине Бачка Топола донело одлуку да цивилној организацији Асоцијација за развој општине Бачка Топола повери послове канцеларије за локални економски развој.

„Од тада су обављани тренинзи за руководство месних заједница, невладиних организација, пољопривредних удружења, на којима су они припремани и охрабривани за учешће у стратешком планирању, како би могли да се боре за свој интерес јер када убаце свој интерес у стратегију онда могу да очекују да њихов даљи рад буде планиран и буд\етом“, рекао је Стојановић.

Он је казао да су у израду стратегије економског развоја, стратегије система социјалне заштите и стратегије одрживог развоја у Бачкој Тополи укључени стручњаци из јавног, приватног, али и цивилног сектора, и то у пођеднаком броју.

Гордана Бекчић Пјешчић из Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије је казала да да је учешће организација цивилног друштва у процесу доношењу прописа и јавних политика на локалном нивоу кључно место деловања цивилног друштва.

„У августу 2014. године Влада РС је донела смернице за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа, на иницијативу Канцеларије за сардњу са цивилним друштвом. То је веома важан документ и веома смо поносни што је Влада Републике Србије препознала значај цивилног друштва“, рекла је она.

Она је рекла да, када је реч о примени смерница, Канцеларија сада у процесу спровођења десет великих дводневних обука за све локалне самоуправе.

„У Палату Србије доћи ће представници локалних самоуправа да кроз дводневну, врло сложену и заиста напорну обуку прођу све нивое сарадње, како укључивати цивилно друштво у информисање, саветовање, у процесу доношења прописа, у локалне политике, како организовати јавне расправе, испричала је Бекчић Пјешчић.

Покрајински секретар за међународну сарадњу и локалну самоуправу Аутономне покрајине Војводине Бранислав Бугарски је истакао да је веома важно да се у процесу стратешког планирања у градовима и општинама у њега укључе сви они који су за њега заинтересовани јер је то „прави пут до циља коме сви тежимо,  а то је изграђивање бољег друштва и јаче економије“.

Аутор: Милица Биорац, дописница Бете

Преузето са www.euractiv.rs