Потребни стручњаци за боље коришћење донација и кредита : Инклузија

Србија је добила акредитацију за децентрализовани систем управљања претприступним фондовима ЕУ – IPA, што у пракси значи да ће институције Србије бити задужене за тендере и друге процедуре за трошење новца. То ће, како је речено 8. априла на округлом столу о државним капацитетима за коришћење фондова, додатно продубити проблем недостатка стручњака за управљање фондовима и менаџера пројеката у државној управи. Шефица преговарачког тима за приступање ЕУ Тања Мишчевић рекла је да је кључ у сталном учењу и усавршавању.

“Ово је занат који се тешко научи, али који је један од најважнијих заната у европском интеграцијама”, истакла је Мишчевић на скупу у Привредној комори Београда, на којем је истакнуто да су капацитети важни не само за коришћење европских фондова, већ и свих других средстава који су Србији на располагању, да би се постигао што већи напредак.

У овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из претприступних фондова ЕУ или других фондова, на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве, оцена је Мишчевићеве. Она је истакла да је стручност потребна на свим нивоима државе и институција.

“Процес програмирања је за нас јако важан. Програмирамо како ћемо стандарде да унесемо у домаће право и праксу и да они постану наша право и стандард. Рециклажа отпада је један од стандарда и тај стандард уводи локална самоуправа. Како то да учини ако не зна шта смо се договорили и како да користи та средства?”, упитала је она.

Мишчевић је истакла да су, иако има пропуста, структуре у Влади Србије у великој мери спремне за добро коришћење фондова и то је илустровала податком да је искоришћеност IPA фондова 95%. Истакла је да је, поред тога, Србија успевала добро да користи и фонове из одређених европских програма, попут Оквирног програма 7 за истраживање (FP7), који је првенствено намењен земљама чланицама.

Србија је од 2007. до 2013. на располагању имала IPA фондове, чијим управљањем је руководила Европска комисија. Са стицањем статуса кандидата Србија је добила право да акредитује систем за такозвано децентрализовано односно самостално располагање тим средствима. То ће Србији, краткорочно гледано, можда задати извесне главобоље, али ће отворити и нове могућности за трошење новца, а и припремиће државне структуре за коришћење новца из европског буџета за период када приступи ЕУ.

Рок за увођење децентрализованог система померан је више пута. Да је то коначно учињено објавила је Милена Радомировић из Канцеларије за европске интеграције, рекавши да ће то значити и додатан посао за администрацију.

“То је изазов који нам предстоји и на то треба да буду додатни капацитети усмерени”, изјавила је она.

Према речима Радомировићеве, кључни проблем за успешно коришћење фондова бити да се задрже људи који су стручни за коришћење фондова. За то ће, како је оценила, бити потребно развити политику задржавања и мотивисања запослених.

Секторски приступ

Поред тога, у наредних неколико година велики посао ће бити да се пређе на стратешко планирање пројеката, навела је она.

Нови претприступни инструмент IPA 2 предвиђа секторски приступ, што значи да ће се боље мерити резултати и тражити јасније планирање напретка који пројекти доносе у одређеном сектору. Такав приступ, како је навела Радомировић, подржавају не само у ЕУ у оквиру IPA 2, већ и цела донаторска заједница око тог инструмента помоћи.

Србија се, по речима Радомировићеве, за такав приступ припрема од када је почео постепено да се уводи у финансирање европским новцем. Како је навела, направљен је програмски документ о приоритетима за помоћ од 2014. до 2017, са смерницама до 2020, што значи да се Србија у планирању ускладила са европским роковима. Припремљена је и методологија програмског буџетирања, што би требало да омогући транспарентније трошење новца, јаснији преглед средстава, и пре свега да јасније повеже стратеско планирање са расходима. Сви буџетски корисници имају обавезу од 2015. да на тај начин планирају буџет, навела је она.

Припрема се и уредба о приоритизацији и оцењивању капиталних пројеката, што би према њеним речима гарантовало да не може да се “предлаже било шта”.

“У наредних 3-5 године чека нас доста посла, еефекте можемо да очекујемо тада”, навела је Радомировић.

Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић рекао је да Србија, поред око 200 миллиона евра годишње из IPA фондова, има на располагању око 800 милиона евра различитих средстава, донација и зајмова.

Он је рекао да је Србија између 2009. и 2013. платила 22 милиона евра за неповлачење зајмова, што показује да је потребно побољшати све фазе управљање пројектима, као и људске ресурсе који се тиме баве.

На округлом столу су учествовала министарства и државне институције, представници приватног сектора, као и удружења за управљање пројектима ПМИ огранак Србија и Јупма (Yupma).

Написао: С.В., преузето са www.euractiv.rs