Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Велики број прописа, нејасни уговори Републичког фонда за здравствено осигурање и здравствених установа и лоша комуникација Министарства здравља и здравствених установа издвојени су као највећи проблеми у извештају о финансирању здравства представљеном 10. марта. У овом документу BIRN-а и CINS-а наводи се и да мала издвајања за здравствени систем нису довољно објашњење за проблеме у том систему. Учесници дебате су се сложили да Закон о јавним набавкама успорава набавке за здравствене установе и да је потребна његова измена.

Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић је у београдском Медија центру рекао да се сви у здравственом систему имају проблема због јавних набавки.

“То је нешто са чим се суочавамо и без чијег решења не можемо избећи ланчану реакцију – недостатак апаратуре, листе чекања”, казао је Векић.

Он је подсетио да је министар здравља Златибор Лончар у Скупштини Србије покренуо иницијативу за измену Закона о јавним набавкама.

Посланик ДС и члан скупштинског Одбора за здравље и породицу Душан Милисављевић сагласио се да Закон о јавним набавкама успорава јавне набавке.

“Две и по године траје процедура набавке апарата за зрачну терапију… Имате људе који болују од карцинома који су на листама чекања. После операције морате бити озрачени после две или три недеље. У Србији се чека три до четири месеца. Поставља се питање какав је ефекат те терапије после три-четири месеца”, рекао је он.

Милисављевић је оценио да закон “у принципу” није лош и да је централизовање јавних набавки добро, јер обара цену великих и скупих медицинских апарата, али да нешто “није функционално” јер је процедура спора.

Милисављевић је рекао да је систем здравства у Србији застарео и не осликава потребе грађана Србије.

Сувише прописа

Једна од главних оцена у звештају је да норме о финансирању здравственог система имају превише празнина погледу извора финансирања, начиан трошења новца, одговорности за трошење, као и избор и стручност особа надлежних за одлучивање.

У извештају се наводи да велики број прописа директно утиче на пословну политику установа и квалитет и даје потребно смањити број правних аката који уређују финансирање зравствених установа и систематизовати их.

У извештају се указује да је за тај циљ потребно урадити здравствену карту становништва, као основ за предвиђање трошења ресурса и утврдити период на који ће се оваква истраживања радити. Након тога могуће је уредит межу здравствених установа у складу са потребама на одређеној територији.

Истакнуто је и да би кодификација прописа финансирања утицала на ефикасније и транспарентније трошење новца.

Осврћући се на оцену из Извештаја о финансирању здравствених установа да постоји конфузија прописа, државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић је рекао да се Србија када је реч о финансирању здравствених установа ослања на три закона, а Хрватска на 35 закона.

Мала издвајања (ни)су препрека

Векић је казао да у Србији 1,7 милиона запослених издваја за здравство, око 1,6 милиона пезионера, а 1,2 милиона људи не плаћа осигурање и нема прихода, а има основно лечење.

“Како ми можемо с тим парама које скупимо да пружимо пристојан здравствени систем с обзиром на паре које издвајамо, јер сви добијају здравствену услугу? Ми можемо говорити о нијансама, о квалитету, ефикасности. Ту имамо пуно простора за дискусију”, казао је државни секретар.

Говорећи о трошковима у здравству о којима нико не размишља Векић је рекао да се сваког дана у Србији хоспитализује 30.000 пацијената, и да је за њихову исхрану дневно потребно шест милиона динара.

Петар Стојковић из РФЗО је казао да Србија за здравствено осигурање издваја најмање у Европи – 230 евра годишње по становнику.

У извештају се, међутим, наводи да се проблем финансирања здравствених установа не може искључиво везати за висину средстава по становнику. Истиче се и да закључци организације Хелт консјумер пауерхаус (Health Consumer Powerhouse), која објављује годишњи индекс ефикасности здравствених система у Европи, на којем је Србија слабо рангирана.

“Очигледно је да се реформе не спроводе јер би прво довеле до смањења моћи РФЗО-а”, наводи се у извештају.

Ко ће нас лечити?

Током дебате Марина Мијатовић из “Правног скенера” указала је да је потребно урадити здравствене карте становника, док је државни секретар Векић навео да постоје здравствене карте, али да се зову “годишњаци”.

Заменик директора болнице у Зрењанину Душан Велисављев упозорио је да због забране запошљавања у Србији ускоро неће имати ко да лечи људе.

Берислав Векић се сагласио да је потребно урадити рационализацију броја запослених, јер је сваки трећи запослени у здравству немедицински кадар.

Душан Милисављевић је казао да је проблем што Министарство здравља нема ингеренције над Медицинским факултетом и нема процена колико је лекара и осталог медицинског кадра годишње потребно.

Документ “Извори финансирања здравствених установа” је заједнички пројекат BIRN-а и CINS-а, рађен у сарадњи са Правним скенером, као део програма “Јачање медијске слободе у Србији”, који финансира ЕУ.

Извор: Бета и С.В., преузето са www.euractiv.rs