Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Прелазак на дигитални систем емитовања телевизијског програма у Србији почео је 15. априла искључивањем аналогног ТВ сигнала у Вршцу, а последњи аналогни предајник биће искључен средином јуна. Гледаоцима би дигитализација требало да донесе квалитетнију слику и могућност коришћења додатних услуга. Дигитализацијом ће се ослободити и део фреквенција, од чијег издавања држава очекује добит. Неизвесно је како ће дигитализација утицати на рад локалних телевизија, које ће добити већу зону покривања и могућност за већи број гледалаца, али и знатно јачу конкуренцију.

Србија ће на дигитално емитовање прећи у задњи час, будући да има обавезу то да учини до 17. јуна у складу са споразумом GE06 који је потписала у Женеви под окриљем Међународне телекомуникационе уније (ITU).

Тај рок важи за све европске земље, а Србија је раније планирала да пређе на дигитално емитовање до априла 2012. како би се ускладила са чланицама ЕУ.

Пробно емитовање дигиталног телевизијског сигнала у Србији поцело је 21. марта 2012.

Они који дигитализацију дочекују са стрепњом су локални медији.

Њихова зона покривања ће се, како указују стручњаци, знатно проширити и практично ће функционисати као регионални медији.

Иако ће им то донети већи број потенцијалних гледалаца, питање је да ли ће имати користи од тога будући да су окренуте локалним заједницама. Са друге стране, како је указао стручњак за медије Бобан Томић за Данас, имаће и већу конкуренцију програма и неизвесно је како ће то утицати на њихово пословање у смислу прихода од оглашавања.

Портал Цензоловка недавно је дао и изјаву власника и директора неких локалних телевизија, које пре свега стрепе од повећања накнада за емитовање услед проширења зоне покривања. То би, како су неки од њих рекли, могло да доведе и до гашења станица.

Корист за државу, мобилне оператере и грађане

Дигитализација ће омогућити ослобађање радио-фреквенцијског опсега на којем је емитована аналогна телевизија. Ту такозвану дигиталну дивиденду држава планира да на јесен понуди мобилним оператерима, и за то према изјави надлежног министра Расима Љајића ове године очекује 75 милиона евра.

Према извештају удружења мобилних оператера GSMA за 2014. већина чланица ЕУ ећ је рапоселила ове фреквенције на 800 мегахерца који се ослободио након преласка са аналогног емитовања.

Преласком са емитовања аналогног на дигитални сигнал ТВ-гледаоцима у Србији су омогућене многе погодности, као што су бољи квалитет слике и звука, могућност гледања двадесетак програма на једном каналу и “одложено гледање” емисија.

Они који су до сада програм гледали преко кућне антене, мораће да набаве или ТВ пријемник који може да прима дигиталне сигнале, или посебни уређај, такозвани сетоп бокс, који омогућава прилагођавање сигнала за старије телевизоре.

Материјално угрожени грађани могу да добију субвенције за сет топ боксове. Било им је препоручено да се пријаве до краја јануара да би их добили на време, а крајњи рок за пријаву је 30. јун.

Грађани који одлуче да купе нови телевизор могу на интернет сајту Ратела пронаћи списак уређаја који су прилагођени за пријем дигиталног сигнала у Србији. Ти уређаји би требало да буду обележени у продавницама.

Прелазак до средине јуна

Искључивање аналогног сигнала одвија се постепено – након првог искључивања 15. априла наставља се прелазак на дигитално емитовање у Војводини. Тако је 8. маја планирано искључивање зона Суботица-Сомбор и Кикинда, а 18. маја Чот-Венац који такође покрива део Војводине.

Аналогни предајник на Авали који покрива регион Београда, али и Ковачицу и Опово на северу и Смедерево, Пожаревац и Смедеревску Паланку, биће по плану искључен 25. маја.

Првог дана јуна у плану је искључивање аналогног сигнала у зони Рудник-Црни врх (Горњи Милановац, Топола, Крагујевац, Јагодина, Ћуприја), Тупижница (југоисток Србије укључујући Зајечар, Књажевац, Пирот, Бољевац , Белу Паланку и Бабушницу) и Торник-Овчар (на југозападу, укључујући Бајину Башту, Ужице, део Краљева, Ивањицу, Нову и Санџак).

Као последњи корак 15. јуна на реду су предајници Бесна кобила (југ Србије укључујући Врање, Босилеград, Владичин Хан, Бујановац и Црну Траву), Јастребац (регион Крушевца, Алексинца, Прокупља, Куршумлије Лесковца и део Медвеђе), Копаоник (Нови Пазар, Рашка и део Косова – уукључујући Косовску Мировицу, Зубин Поток, Исток, Пећ и део Србице и Вучитрна) и предајник Косово и Метохија.

По завршетку дигитализације дигитални сигнал ће покривати 95% територије Србије.

Написала: С.В.

Извор: www.euractiv.rs