Влада Републике Србије
Стратегија за стварање подстицајног окружења цивилног друштва требало би да буде готова почетком 2015. године, рекла је 29. маја директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Ивана Ћирковић. Поред Албаније, Србија је једина земља у региону која нема такав стратешки документ који треба да дефинише институционални и законодавни оквир у тој области. На скупу о цивилном друштву у Србији упозорено је да постоји реална опасност “одумирања” цивилног друштва, као што се то догодило у већини земаља које су недавно постале чланице ЕУ. Као једно од решења за спас невладиног сектора предложено је усмеравање цивилног друштва на мониторинг и евалуацију јавних политика.
“Очекујем да ће Стратегија бити готова у првом кварталу 2015. године, требало је до краја ове године, али због катастрофалне ситуације са поплавама, верујем да ће се одложити за почетак наредне године”, рекла је Ивана Ћирковић на скупу “Праћење и евалуација јавних политика у Србију кроз подршку цивилног друштва”.
Она је казала да је у току формирање радне групе у коју ће чинити органи државне управе и додала да је до сада дефинисан оквир Стратегије.
Ивана Ћирковић је казала да ће се Стратегијом прецизно дефинисати институционални и законодавни оквир цивилног друштва и решити бројна питања, као што је транспарентно финасирање невладиног сектора.
“Дефинисаће се читав сет мера за стварање подстицајног окружења, дакле институције, ми смо ти који смо носиоци измена регулативе, где се цивилно друштво укључује у доношење одлука, што је до сада било неуређено и несистематизовано,” казала је она.
Директорка Канцеларије оценила је и да су невладине организације изузетно важне када је у питању контрола и евалуација јавних политика, што је била тема скупа у Београду.
“Њихова улога је у том процесу јавко важна, јер суштинска улога цивилног сектора је да прате рад владе, да прате примену политике и извештавају о недостацима”, казала је она.
Организатори скупа су Центар за европске политике (ЦЕП) и Фондација за развој економске политике (FREN), који су пре шест месеци започели истраживање на тему улоге и капацитета цивилног сектора у контроли и вредновању јавних политика.
“Ми смо сада на пола истраживања, урадили смо компартивне студије у Финској, Литванији и Европској унији, као посебном региону. И наш утисак је да нове државе чланице нису адекватно искористиле да могућност да укључе цивилно друштво у те процесе”, казала је Милена Лазаревић из ЦИП-а.
Она је упозорила и да постоји реална опасност “одумирања” цивилног друштва у Србији, као што се то догодило у већини земаља које су недавно постале чланице ЕУ.
“Полако излазе донатори из Србије, полако ЕУ постаје једини донатор и све је ужи дијапазон и опсег деловања цивилног друштва. То се догодило земљама, новим чланицама, где се велики број невладиних организација угасаио,” рекла је Милена Лазаревић.
Као једно од решења за спас невладиног сектора, према њеним речима је и трансформација цивилног друштва ка мониторингу и евалуацији јавних политика.
“Структурни фондови ЕУ и држава ће се појавити као један битан потенцијални финасијери кроз наручивање евалуација и ту се сада поставља питање да ли ћемо ми дозволити да улазе стране компаније, стране ревизорске куће и да они заузмемо то тржиште или ћемо ми стварати експертизе, па макар део цивилног друштва прерастао у консултантски сектор”, рекла је Милена Лазаревић.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар