Влада Републике Србије
Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између Србије и ЕУ ступио је на снагу 1. септембра, а његово спровођење биће једно од мерила за праћење напретка у преговорима о чланству у ЕУ. Споразумом се успоставља свеобухватан уговорни однос са ЕУ и њеним чланицама у којима су права и обезвезе уговорних страна јасно дефинисане. Србија ступањем на снагу ССП Србија добија статус државе придружене ЕУ, што је статус најближе везе са ЕУ коју земља која није чланица може да има.
Европски комесар за проширење Штефан Филе је на свом твитер налогу навео поводом ступања на снагу ССП да је Србиија корак ближе чланству у ЕУ и да ће тај споразум користити пословању и грађанима.
Ступање на снагу ССП донеће неке новине попут фазне либерализације приступа јавним набавкама две стране и приступа тржишту непокретности, док у области трговине неће бити нових обавеза. Новину представља и заштита од дискриминације у пословању привредних друштава две стране и легално запослених држављана.
Србија је дужна да у року од пет година од ступања на снагу ССП постепено укине предност домаћих компанија у јавним набавкама у односу на предузећа из ЕУ.
Српске фирме су у јавним набавкама сада конкуретне европским и ако понуде цену већу од 20%, а предвиђено је да се та предност до краја друге године од ступања на снагу ССП спусти на 15%, до краја треће године на 10%, до краја четврте на 5% и да затим до краја пете године буде потпуно укинута.
У српској јавности највише пажње је изазвао део споразума који предвиђа да Србија у року од четири године омогући држављанима чланица ЕУ да стекну право својине на непокретности, што се односи и на пољопривредно земљиште.
Министарство пољопривреде је крајем августа најавило да ће затражити да се период током кога странци не могу куповати пољопривредно земљиште продужи на још осам година по истеку рока од четири године за усклађивање.
Без нових обавеза у трговинским односима
ССП ће заменити Прелазни трговински споразум који регулише трговинске односе, али ће све обавезе из Прелазног споразума наставити да се применују.
То значи да ће 1. јануара 2014. године бити завршена либерализација за све индустријске производе пореклом из ЕУ и за 75 до 80% пољопривредних производа, али ће за један број пољопривредних производа остати царина за увоз из ЕУ.
Одређена царинска заштита важиће и након истека шестогодишњег периода за либерализацију за, између осталог, парадајз, слатку паприку, шљиве, јабуке, одређене млечне производе, месо и месне производе и дуван.
Остају квоте за извоз одређених производа у ЕУ по повољнијим условима: бесцаринска квота од 180.000 тона за шећер, преференцијална квота од 8.700 тона за јунетину, бесцаринска квота за пастрмку и шарана од 15 и 60 тона, као и за вино од 63.000 хектолитара годишње.
Политички дијалог и сарадња
Након ступања на снагу ССП, нове области које нису биле укључене у Прелазни споразум, биће укључене у уговорни однос Србије и ЕУ, попут политичког дијалога, регионалне сарадње, кретања радника и капитала, пружања услуга или области правде, слобода и безбедности.
Политички дијалог укључује приближавање ставова ЕУ и Србије о међународним питањима и размену информација.
У области регионалне сарадње, Србија је дужна да сарађује са другим земљама у процесу стабилизације и придруживања у областима обухваћеним Споразумом.
Предвиђена је сарадња у јачању институција и владавине права, виза и контроле границе, миграција, као и борби против организованог криминала и тероризма.
По ступању на снагу ССП биће формирана три нова заједничка тела за његово спровођење, а њих ће чинити представници Србије и ЕУ. Та тела су Савет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.
Ступање споразума на снагу неће утицати на коришћење претприступних фондова IPA.
ССП је закључен на неодређено време и примењиваће се до уласка Србије у чланство ЕУ.
Аутор: Маја Познатов
Више на www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар