Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Стална конференција градова и општина (СКГО) покренула је иницијативу за увођење службеника или канцеларија за ЕУ послове у локалним самоуправама. Овај план, који не подразумева додатно запошљавање, требало би да омогући укључивање локалних самоуправа у преговоре о чланству у ЕУ и помогне повећавању њихове способности да испуне обавезе које приступање ЕУ доноси. На конференцији посвећеној овој теми 25. септембра министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички најавила је измене закона које ће омогућити да се и званично предвиди задужење за ЕУ послове у систематизацији рада.

Удовички је истакла да је добра управа, како републичка тако и локална, од кључног значаја за ефикасност државе, па и за примену европског прописа. Недостатак капацитета је, по њеним речима, тренутно “уско грло” и у доношењу прописа, али пре свега у примени.

“Влада је одлучна у намери да отклони уско грло и ставила је ово питање високо на листу приоритета”, казала је Удовички.

“Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи је скоро готов и њиме ће се омогућити да локалне самоуправе прате европске интеграције и у њима учествују”, рекла је она.

Како је објаснила, до сада није било могуће у систематизацији издвојити особе задужене за ЕУ, и то је један од пропуста који ће тим законским изменама бити отклоњен. Овим законом ће, како је рекла, бити регулисан и низ елемената функционисања месних заједница.

Министарка је најавила и друге прописе који би требало да унапреде јавну управу – Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који ће омогућити увођење службеничког каријерног система заснованог на начелима деполитизације и професионализације, требало би ускоро да се нађе пред владом, а у току је израда новог детаљног акционог плана за реформу јавне управе, вероватно за период од 2015. до 2017.

Службеник за ЕУ у сваком граду

СКГО, међутим, има и додатан предлог за побољшање улоге локалних самоуправа у европским интеграцијама, и она га је упутила свим локалним самоуправама и према речима њених представника добила подршку владе и Преговарачког тима.

Шефица Службе за европске интеграције и међународну сарадњу СКГО Александра Вукмировић је рекла да ова организција планира да спроводи информисање о разлозима за увођење тог механизма, обуке службеника за ЕУ послове, као и да помагаже при изради критеријума за њихово именовање. План је и да се, када се ова пракса устали, оформи мрежа службеника за ЕУ широм Србије. Иницијатива је покренута уз помоћ Шведске.

Аутор модела за увођење службеника и канцеларија за ЕУ Драган Вујчић рекао је да СКГО предлаже да се у местима са преко 30.000 становника уведе службеник за ЕУ, док би градови са више од 200.000 становника, односно Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац, могли да имају и Канцеларију за ЕУ.

У њихова задужења убројао је између осталог праћење тока преговора, информисање руководства општине о ЕУ програмима, фондовима и другим питањима у вези са ЕУ и учествовање у спровођењу и припреми пројеката. Како је навео, они би били задужени и за комуникацију са особама које су у секторским службама, попут животне средине, надлежни за питања у вези са ЕУ.

Предлог СКГО је, како је навео, да ЕУ службеник буде при канцеларији градоначелника односно председника општине, јер је тако близу центра власти и може најлакше да оствари циљеве, али може да буде и на неком другом месту, уз одржавање директне комуникације са градоначелником или председником општине.

Политичка воља већи проблем него новац

Истакао је да то не би изискивало запошљавање нових људи, будући да су искуства земаља чланица ЕУ показала да је за такве послове у локалним самоуправама потребно између 20 и 30% радног времена, што значи да би се та дужност могла придодати неком од запослених.

У општинама које имају мање од 30.000 становника, и где како СКГО процењује углавном нема капацитета ни новца за ЕУ службеника, ови послови би се поверили већој општини или граду с којим је та заједница повезана, и то преко међуопштинских споразума, навео је Вујчић.

СКГО је, како је речено на конференцији, уз помоћ Америчке агенције за међународну сарадњу омогућила привремено увођење ЕУ службеника у Нишу, Врању, Зрењанину, УЖицу и Ваљеву, али они нису имали подршку политичког руководства и када је пројекат истекао они више нису радили тај посао. Како наводе у СКГО, новац за тај додатни посао можда је био и мањи проблем од недостатка политичке подршке, будући да службеник за ЕУ не може да ради уколико се његова улога не препозна у систему локалне власти.

Претходни шеф Канцеларије Шведске асоцијације локалних власти и региона у Бриселу Томи Холм рекао је да је у Шведској након приступања ЕУ урађено истраживање које је показало да се одлуке и прописи ЕУ одражавају на 60 одсто активности локалних самоуправа.

Он је рекао да Србију чека тежак посао прилагођавања ЕУ, али да је то и креативан посао будући да се увек тражи најбољи модел да се прописи и стандарди из ЕУ пребацују и примењују у земљи чланици или кандидату.

Локална самоуправа кључна за приступање ЕУ

Укључивање локалне самоуправе је без сумње кључно за успех европских интеграција. У СКГО наводе да се преговарачке позиције у преговорима о чланству не могу добро направити без адекватног сагледавања стања на терену и да се прописи ЕУ не могу добро примењивати без правовременог укључивања локалних власти.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да се више од 70% прописа и стандарда ЕУ спроводи на локалном нивоу, што показује колико су општине значајне ЕУ и развејава мит да је ЕУ “пројекат централне власти”. Као највеће изазове у унапређењу локалне самоуправе навео је проналажење праве мере децентрализације, изградњу адекватних административних капацитета за добро планирање јавних финансија и визију развоја, као и стварање доброг пословног окружења на локалу како би се градила инфраструктура и повећала запосленост.

Девенпорт је рекао да ће Србија као кандидат моћи да користи претприступне фондове IPA 2014-2020. за те намене, попут реформе јавне управе, друштвени развој и животну средину.

Шефица Преговарачког тима за преговоре о приступању ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да је неопходно локалне самоуправе укључити у преговоре и то не у каснијим фазама него одмах, истакавши да се на готово свим скрининзима чула реченица “за примену овога је задужена локална самоуправа”. Она је најавила да ће ускоро бити одржан састанак са представницима локалних власти на којем ће се представити кључна места и улога самоуправе у придруживању ЕУ и утврдити њихове потребе за јачање капацитета.

Министарка без портфеља за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је реално да Србија испуни свој план да до 2018. године усагласи законодавство са правном тековином ЕУ и да до 2020. буде спремна за чланство. Она је оценила да је потребно да се локална самуправа боље припреми за спровођење великих инфраструктурних пројеката, будући да се, како је навела “показало да локална самоуправа најчешће није спремна да одговори на све захтеве” који произлазе из коришћења ЕУ фондова за пројекте попут пречишћавања вода и прераде отпада.

Заменица директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић рекла је да ће се кроз поглавље 22 које се односи на структурне инструменте и регионалну политику посматрати капацитети администрације на свим нивоима за коришћење структурних фондова, а у садашњој фази за коришћење претприступних фондова.

Амбасадор Шведске Кристер Асп рекао је да Шведска са Сталном конференцијиом градова и општина од 2011. сарађује на укључивању локалних власти у процес приступања. Навео је да је Шведска други назначајнији билатерални донатор Србије и да је влада те земље недавно донела одлуку да настави да помаже Србији за приступање ЕУ до 2020. године, а да ће наставити и касније ако буде потребно.Конференцију су организовали СКГО, у сарадњи са Министарством државне управе и Преговарачким тимом Србије за преговоре о чланству у ЕУ, уз подршку Шведске.

Аутор: С.В., преузето са www.euractiv.rs