Влада Републике Србије
Сваки трећи мигрант/киња и избеглица у Србији се суочава са менталним проблемима који захтевају стручну помоћ, речено је 18. априла на представљању резултата истраживања Црвеног крста Србије и Мреже психосоцијалних иновација (PIN), приказаних у оквиру публикације „Ментално здравље избеглица и миграната”.
Резултати истраживања, према речима говорника и говорница, не разликују се значајно у односу на комплетну мигрантску руту, те да иако су добијени прикупљањем података у Србији, могу бити корисни и за остале земље кроз које мигранти и мигранткиње пролазе.
„Преко 80 одсто избеглица и миграната се могу сматрати психолошки угроженима. Менталне тешкоће са којима се суочавају, могу бити тренутне, али могу бити и хроничне“, напомиње Јована Бјекић из PIN-а. Она додаје да само четвртина од укупног броја расељених уопште препознаје код себе симптоме, док свега 6 одсто њих размишља да затражи стручну помоћ.
„Избеглице и мигранти се суочавају са депресијом, пострауматским стресом, анксиозношћу. Они имају проблем са неизвесном будућношћу, јер нису сигурни како ће њихов живот изгледати у наредних шест месеци“, истиче Бјекић, апострофирајући социјалну интеграцију као најзначајнију за превазилажење свих потешкоћа, укјучујући и оних које се односе на ментално здравље.
„Најважнији моменат је онај који се односи на њихову социјалну интеграцију и културолошко прилагођавање земљи у којој се налазе. Кад добију прихватање у новој средини, то значи више него сва хуманинтарна помоћ. То што може да уради неки другар у школи је много веће од свих наших напора“, казала је Бјекић, упозоравајући да мигранте/киње и избеглице не би требало разумети као трајно оштећене људе.
„Нису сви људи који су преживели трауме обележени за живота. Неки ће имати последице, а други ће то сами пребродити. Неки људи имају капацитета да се сами изборе, а то да ли ће неко помоћ сам тражити, не зависи од тога колика му је помоћ потребна“, закључила је Бјекић.
Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је нагласила да је веома значајно да постоји сарадња различитих организација, те да се тако циљеви лакше остварују.
Она је, истичући препоруке за квалитетнију писхосоцијалну подршку мигрантима и мигранткињама, нагласила да је потребно побољшати координацију између земаља кроз које мигранти/киње пролазе, како би се и саме препоруке боље примењивале.
„Наша најважнија препорука је та да је потребно редовно прикупљати податаке о менталном здрављу миграната, уз поштовање поверљивости, аутономије. На тај начин би се дизајнирале адекватне услуге онога што је су њима заиста потребно, а не оно што ми мислимо да је неопходно“, рекла је Тодоровић.
Постизање консензуса да је неопходно обезбедити доступност психолошке процене при добијању азила, адекватно праћење здравља расељених дуж читаве мигрантске руте, омогућити обуку из прве психолошке помоћи свима који раде са овим рањивим групама, као и обезбеђивање програма за едукацију миграната/киња и избеглица, како се ојачала њихова знања и вештине, само су неке од препорука које су изнешене, а које би требале да олакшају патњу људи који су напустили своје домове у потрази за бољим животом.
А та је то основна мисија Црвеног крста, сматра и председник српског представништва, Драган Радовановић.
„Наша мисија је да пружамо помоћ угроженим лицима у случају несрећа, спашавамо угрожене животе и превентивно делујемо у области здравствене и социјалне заштите. Данас, у трећем веку свог постојања, Црвени крст обавља задатак којим је и почео своју мисију, а то је помоћ избеглицама и мигрантима“, истакао је Радовановић, док је Alvaro Carmona Corrales, из Међународне федерације Друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, казао да помоћ мигрантима/кињама и избеглицама не би требало да се своди на пружање базичне хуманитарне помоћи.
„Ми настојимо да њима пружимо и психосоцијалну подршку. Посебно деци, женама и малолетницима без пратње. Широко је доказано је да оваква врста помоћи веома важна за спречавање пострауматског поремећаја. Због тога је ова подршка једна од најважнијих активности коју имамо“, подвлачи Corrales.
Аутор: Војислав Милованчевић, Медија центар
Фото: Медија центар
Извор: www.mc.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар