Влада Републике Србије
Грађанске иницијативе (ГИ) у сарадњи са Civil Right Defenders (CRD) представиле су главне налазе истраживања „Евалуација ефеката предмета Грађанско васпитање – 10 година после“, у понедељак, 1. априла 2019. године, у 12 h, у ЕУ инфо центру.
Програмска директорка ГИ Бојана Селаковић је поздравила присутне у ЕУ инфо центру и захвалила се присутним представницима/ама цивилног друштва, новинарима/кама и наставницима/ама грађанског васпитања, од којих су неки и учествовали у испитивању ставова ученика/ца, наставника/ца и директора/ки школа. Она је навела да је циљ овог истраживања био да се провери колики утицај грађанско васпитање има на ставове младих и да ли доприноси њиховом бољем обрзовањем за демократију.
Како је поршло 18 година од увођења грађанског васпитања у школски систем наше земље, предмет овог истраживања је евалуативна анализа ефеката предмета Грађанско васпитање (у даљем тексту ГВ) и стицање увида у евентуалне промене ових ефеката кроз поређење са резултатима сличне студије спроведене десет година раније (2009. г.). У циљу обухватне анализе статуса овог предмета и његових ефеката на знање и ставове ученика и ученица, подаци су прикупљени из различитих извора, првенствено од самих ученика/ца завршних разреда средњих школа, затим наставника/ца ГВ, као и директора/ки школа у којима је истраживање спровођено.
Представници/е истраживачког тима: др Александар Бауцал, др Тамара Џамоња Игњатовић, др Зоран Павловић и др Каја Дмњановић дошли су до резултата који су показали да су ученици и ученице школа које су учествовале у истраживању „мало заинтересовани за политичка збивања и друштвени ангажман, као и да су осредње упознати са актуелним политичким збивањима и углавном се информишу путем интернета (75 одсто) и телевизије (53 одсто)“.
Млади су такође у већој мери „евроскептици“, тако да на питање колико је по њиховом мишљењу важно за Србију да постане чланица ЕУ „само 11 одсто њих је рекло да им је врло много важно, а 25 одсто је одговорило са нимало“.
Када се говори о социјалној дистанци према припадницима/ама других мањинских група „она генерално није изражена, али да ипак постоји према Албанцима (36 одсто), припадницима ЛГБТ+ популације (41 одсто) и особама оболелим од сиде (40 одсто)“.
Када се говори о њиховом познавању градива Грађанског васпитања (ГВ), ученици и ученице су „најмање овладали појмовима као што су расизам или етноцентризам, затим делатностима неких међународних организација, улоге грађана у демократском друштву, док су са друге стране добро овладали темама као што је подела власти“.
У поређењу са резултатима сличне студије спроведене 2009. године, млади су показали виши ниво знања. Такође, ученици/е су „углавном задовољни различитим аспектом наставе, компетенцијама наставника и атмосфером на часу ГВ-а“. Две трећине директора/ки сматра да би ГВ требало да буде обавезни предмет, док су наставници и наставнице у највећој мери незадовољни недостатком уџбеника.
За разлику од претходне три испитане категорије где су ставови углавно били позитивни према ГВ, код опште популације став према том предмету је „умерено позитиван и да га 58 одсто испитаника оцењује важним, док је обавештеност грађана Србије о томе да је ГВ део образовног програма релативно висока и износи 77 одсто“. Истраживањем су уочени проблеми као што је изостанак системске подршке том предмету, непостојање приручника и наставних материјала, недовољна подршка надлежног министарства, однос других актера образовног процеса према ГВ.
Истраживањем је испитано знање ученика и ученица о ГВ и њиховим ставовима према том предмету и демократским вредностима, као и ставови наставника/ца и директора/ки о истим питањима. Узорком је обухваћено 1073 ученика/ца, 36 наставника/ца и 20 директора/ки средњих школа.
Ставове опште популације испитала је IPSOS маркетиншка агенција на узорку од 1076 пунолетних грађана и грађанки Србије.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Одбрана људских права у учионицама“ са организацијом Civil Rights Defenders.
Извор: www.gradjanske.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар