Влада Републике Србије
За 16% грађана Србије дискриминација према појединим групама је прихватљива, показало је 21. децембра представљено истраживање „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“. Резултати испитивања јавног мњења показали су и да грађани Србије највећу дистанцу имају према припадницима ЛГБТ популације, Албанцима и мигрантима.
Како је наведено на представљању резултата истраживања, пре три године 20% испитаника није прихватало да мигранти буду грађани Србије, а сада је њихов број порастао за 11 процентних поена. Проценат оних који не би волели да им мигранти буду комшије порастао је са 23 на 30%. Ипак, број оних који би се противили томе да мигрант буде члан њихове породице, смањен је, па уместо 50% испитаних сада се тако изјаснило њих 38%.
Четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина не жели да се са њима дружи, док половина не жели да припадник или припадница те популације буде васпитач или васпитачица њиховом детету.
Према истраживању, 45% грађана навело је да не жели Албанца за члана породице, док је такав став пре три године имало 57% испитаника.
Ипак, у протекле три године је смањен број грађана који би „имали нешто против да они сами или њихово дете буду у браку са ЛГБТ особом“ и такав став сада има 63% испитаника.
Поверење у државне институције расте, па се проценат грађана који би се због дискриминције обратио државним иснтитуцијама у протекле три године повећао са 32 на 63%, показала је анкета.
Судећи по одговорима испитаника, расте поверење грађана у рад полиције и рад Повереника за заштиту равноправности. Тако је 2013. године 2% грађана рекло је да би се у случају дискриминације обратило Поверенику, док је ове године то казало 18%.
Пре три године 10% грађана би се због дискриминације обратило полицији, док би сада то учинило њих 21%.
Испитивање је показало и да 13% испитаника сматра да је у неком тренутку свог живота доживело дискриминацију.
На представљању публикације у београдском Медија центру, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да судови сада све брже решавају случајеве дискриминације, за разлику од неких ранијих времена када су судије признавале да такве предмете остављају по страни, јер не знају како би их решили.
Она је истакла је да је за рад те институције веома битно сазнање шта грађани и грађанке мисле и како доживљавају дискриминацију. Због тога, оценила је повереница Јанковић, оваква истраживања треба да одрже континуитет.
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић као један од најважнијих резултата истраживања истакао је раст поверења градајана у институције, као и то да све више грађана уме да препозна дискриминацију.
Главна истраживачица у оквиру пројекта, који је подржала ЕУ, Ивана Крстић указала је на то да законодавство у Србији прати европске стандарде, али да грађани ипак доживлајавају да је дискриминација присутна и распрострањена.
Истраживање је урађено за потребе Повереника за заштиту равноправности, у оквиру твининг пројекта Европске уније. Истраживање на 1.200 испитаника реализовала је агенција Фактор плус током јуна ове године. Претходно истраживање такве врсте урађено је 2013.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар