Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим Уједињених нација за људска права, уз подршку Канцеларије Високе комесарке УН за људска права (OHCHR) и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије представили су 11. децембра 2020. године истраживање Последице Ковид-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке.

Истраживање представља свеобухватни механизам за адресирање узрока друштвеног искључивања одређених група у Републици Србији. У фокусу су негативне последице актуелне епидемије на осетљиве групе и групе у ризику, а идентификовани су директни, основни и структурални узроци чије је интензивирање (током ванредног стања) довело до појачаних или нових облика неједнакости. Анализа разматра исходе и узроке друштвеног искључивања Рома и Ромкиња, особа са инвалидитетом, ЛГБТИ особа,  бескућника и бескућница, особа које живе са HIV/AIDS, лица лишених слободе, младих, бранитеља и бранитељки људских права, те новинара и новинарки.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије, казала је да је актуелна пандемија, која је целу планету ставила у затвор, највише последица оставила на оне који су на маргинама чак и у просперитетним друштвима. „Када се деси катастрофа, она најтеже погоди оне који најмање могу да се бране. Зато је наш задатак је да покажемо и докажемо да видимо све људе у рањивим групама, а онда да сви заједно у дијалогу укажемо шта можемо да учинимо, и то на основу проверљивих података о катастрофалном терету епидемије који су поднеле рањиве групе“, казала је Чомић. Она је истакла да невоље са којима се сусрећемо не долазе први пут, али да јесу први пут глобалне. „Невоље представљају шансу да нађемо људскост у себи и да следећу невољу дочекамо са више људских права за оне који су често испод нивоа онога што ми видимо, уз наду да ћемо заједно осмислити мере које ће омогућити смањење неправди са којима се сусрећу маргиналне и рањиве групе у Србији“, закључила је Чомић.

Како је истакла Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, фокус Уједињених нација у Србији је остваривање фундаменталних вредности за све људе, а то пре свега подразумева да сви имају услове за сигуран, здрав и слободан живот. „Концепт Агенде 2030 да нико не буде изостављен указује на постојање рањивости у нама и око нас, али и потребу за ургентним мерама, емпатијом и солидарношћу међу свима нама – грађанима/кама, генерацијама и државама“, казала је Жакоб и објаснила да је управо овај концепт основа студије која је спроведена, укључујући и препоруке које су из ње произашле. „Неједнакости не треба да буду у фокусу једног министарства, већ различити ресори треба да имају интегрисане социјалне елементе и права у све стратегије које развијају, а знања добијена из студија као што је ова, омогућавају успешно адресирање корена сиромаштва и неједнакости“, закључила је Жакоб.

„Овој студији су својим одговорима изузетно допринеле 54 организације цивилног друштва, које су током пандемије кроз директну интеракцију са грађанима пружале директну подршку и помоћ, али и имале врло важну улогу корективног фактора када су у питању усвојене мере током ванредног стања и касније током 2020. године“, истакао је Милан Марковић, шеф Тима за људска права Уједињених нација у Србији. Како је објаснио, намера ове студије осликава наду да се убудуће неће узимати у обзир само крајње последице, већ и читав низ узорка који је допринео дугогодишњој системској маргинализацији и рањивости група које су обухваћене истраживањем, а онда и појачао статус маргинализације у контексту ове кризе. „Оно што се показало као структурни, системски узрок маргинализације и рањивости код свих група је дуготрајно одсуство политичке воље да се спроведе системска трансформација, системско занемаривање и искључивање одређених група, затим негативни ставови, односно предсрасуде и стереотипизације одређених група, као и системска искљученост из процеса доношења политика“, казао је Марковић. Према његовим речима, одсуство комуникације о групама о којима је реч је кључни непосредни узрок проблема који се везују за епидемију, док је као средњи фактор евидентирано одсуство међуресорне и међусекторске сарадње.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, истакла је да је специфична вредност ове анализе, поред поменуте градације узрока, то што у фокусу има перспективу цивилног друштва које најбоље може да сагледа ефекте кризе на положај осетљивих група и група у ризику, поред самих грађана и грађанки који се у тој ситуацији налазе. „Када је у питању утицај пандемије на сиромаштво, експерти у првом реду издвајају економску активност у одређеној држави и близину становништва апсолутној или релативној линији сиромаштва. Ми и даље имамо стабилан тренд, иако је у малом побољшању, ризика од сиромаштва и материјалне депривираности и економске ниске активности. Подаци из SILC анкете за 2019. годину показују да је 23.3% становништва Републике Србије у ризику од сиромаштва, близу милион грађана је изразито материјално депривирано (14.6%), док 12% становништва живи у домаћинствима са ниским интензитетом рада“, објаснила је Јовановић Аријас. „Могућност за приходовање осетљивих група била је врло неповољна у протеклим месецима и изузетно је допринела падању у дубље сиромаштво, а сада смо у фази епидемије када већ имамо низ научених лекција иза себе и у прилици смо да пранирано дугорочније, на кварталном или шестомесечном нивоу“, закључила је Јовановић Аријас.

У дискусији о ургентним и средњорочним препорукама учествовали су Александра Петровић, програмска експерткиња Тима за људска права Уједињених нација у Србији, Александар Богдановић, координатор за европске интеграције и међународну сарадњу Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Косана Бекер, програмска директорка Удружења грађанки FemPlatz, Наташа Вучковић, извршна директорка Фондације Центар за демократију, Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права (YUCOM), и Данило Ћурчић, програмски координатор А11 – Иницијативе за економска и социјална права.

Налази и препоруке настале на основу овог истраживања представљају полазиште за све заинтересоване актере да инвестирају у остваривање већег степена равноправности у приступу правима, услугама и подршци, те вишој отпорности друштва у целини.

Српска и енглеска верзија истраживања су доступне на овом линку.