Деца и млади из нижих друштвених слојева у Србији немају подједнаке шансе да се успешно образују, остваре своје потенцијале и дају пун допринос друштву, речено је на панел дискусији посвећеној неједнакостима у образовању. Дискусија је организована поводом представљања новог броја и теме на интернет платформи за мониторинг социјалне ситуације у Србији МОНС (www.mons.rs).
Према речима Данила Вуковића из SeConS групе за развојну иницијативу, доцента Правног факултета Универзитета у Београду, српски образовни систем се на неколико кључних тачака затвара за децу из нижих друштвених слојева. „Она ређе похађају предшколско васпитање и образовање и не добијају подршку од државе коју њихове породице не могу да им обезбеде, ређе уписују средње школе које воде на факултете, ређе уписују и завршавају факултет“, објаснио је Вуковић. И сам процес образовања продубљује неједнакости, јер је дошло до измештања процеса учења из школе у породични дом. Вуковић је истакао да деца све више иду на приватне часове, док она нижег социо-економског статуса мање користе додатну и приватну наставу, ређе ваннаставно уче стране језике, иду у музичку школу или се баве спортом.
Као последица, деца из нижих друштвених слојева имају веће шансе да заврше на слабо плаћеним пословима, у сиромаштву и социјалној искључености. Како су истакли учесници дискусије, у не тако далекој прошлости, наш образовни систем играо је управо супротну улогу: отварао је канале друштвене покретљивости за децу радника и сељака, док данас за то не постоје адекватни механизми. Тако на пример, млада особа у Србији чији родитељи имају основно образовање данас има чак 79 пута мању шансу да заврши вишу школу или факултет у односу на особу чији родитељи имају високо образовање.
Лара Лебедински, истраживачица Фондације за развој економске науке ФРЕН, истакла је да је улагање у рани дечији развој веома важно због тога што инвестирање у предшколско образовање има највећу стопу повраћаја кроз раст бруто друштвеног производа и економски развој. Србија издваја 0.43% БДП-а на предшколско, а просек у 19 најразвијенијих земаља ЕУ износи 0.5%. Такође, обухват деце узраста до 5 година предшколским образовањем у Србији износи 66%, а тај проценат у ЕУ достиже чак 85%. Лебедински је истакла да је највећи проблем у томе што у нашој земљи предшколским образовањем нису покривена најсиромашнија деца, којима би оно највише помогло у ублажавању неједнакости које проистичу из њиховог друштвено економског положаја.
О значају образовања за смањење сиромаштва у Србији говорио је Витомир Јовановић, истраживач Центра за образовне политике (ЦОП), истичући да завршетак средње школе готово дупло умањује ризик од сиромаштва. Поред тога, по речима Јовановића, социо-економски статус деце је у директној корелацији са успехом на међународним проверама знања попут PISA тестирања, успехом на завршним испитима и наставком школовања. Деца нижег социо-економског статуса имају мање прилике да развију своје инмтелектуалне капацитете и зато је важно развијати механизме подршке за њихово даље школовање, од предшколског до универзитетског.
Како су аутори и ауторке МОНС-а показали још у првом броју, висока неједнакост је лоша за економски раст и његову одрживост, а један од узрока веома високе неједнакости у расподели дохотка у Србији, су и неједнаке шансе и могућности за образовање.
Извор: secons.net
Оставите коментар