Влада Републике Србије
Србију у преговорима са ЕУ у области пољопривреде очекује захтеван посао утврђивања прелазних периода за усклађивање, развоја институција, пре свега Управе за аграрна плаћања, и питања попут производних квота, рекла је 16. априла званичница Министарства пољопривреде Снежана Савчић Петрић. На скупу о сарадњи произвођача и потрошача на унапређењу безбедности и квалитета хране и преговорима са ЕУ она је, такође, рекла да је поглавље 12 о безбедности хране и ветеринарској и фитосанитарној политици врло обимно и да ће, према искуствима из ранијих проширења, и Србија вероватно добити мерила за отварање и затварање тог поглавља.
“Очекују нас јако тешки задаци пошто је неопходно да се као земља одредимо у смислу прелазних периода. Већ сада знамо, иако нисмо завршили билатералне скрининге, где су нам границе и шта би требало убацити у преговарачку позицију и које врсте прелазних периода треба тражити”, рекла је она.
На скупу о сарадњи произвођача и потршача на унапређењу безбедности и квалитета хране у Привредној комори Србије, она је рекла да ће се наредне недеље одржати билатерални скрининг за поглавље 11 које се односи на пољопривреду и рурални развој и да су у Министарству пољопривреде у току интензивне припреме за то.
Снежана Савчић Петрић, која је начелница Одељења за средства за заштиту и исхрану биља у Министарству пољопривреде, рекла је да је погавље 12 о безбедности хране и ветеринарској и фитосанитарној политици врло обимно и да садржи велики број стандарда.
“Очекујемо… да ћемо имати мерила за отварање и затварање поглавља 12″, рекала је она и додала да се та очекивања заснивају на искуствима из ранијих кругова проширења, почев од пријема 10 чланица 2004.
Снежана Савчић Петрић је рекла да је до сада био случај да се преговори у вези са пољопривредом концентришу на успостављање административног и институционалног оквира за спровођење заједничке пољопривредне политике ЕУ, а да ће највећи изазов за Србију бити “успостављање пуног рада агенције за плаћање”, односно Управе за аграрна плаћања.
Као питања о којима ће се преговарати издвојила је утврђивање производних квота и референтних година, као и право на куповину пољопривредног земљишта. Указала је да су многе земље добиле дуг прелазни период за примену тог права, попут Пољске у дужини од седам година од уласка у ЕУ, док је Хрватска заштитила земљиште тако што га је прогласила националним ресурсом.
Она је рекла да је важно да се “при утврђивању позиција модалитети што јасније формулишу” и да “изузећа буду на адекватан начин образложена”.
Навела је пример Хрватске која је на почетку формулисала јако много прелазних периода или врло дугих периода да би током преговора о пољопривреди одустала од већине или их скратила и усредсредила се на оно што је било битно за њу.
Истакла је значај сарадње са свим заинтересованим страна, пре свега са привредом на коју ће се превасходно односити сви стандарди и усклађивање са ЕУ.
Секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију ПКС Ненад Будимовић истакао је на скупу који су организовали ПКС и Покрет за заштиту потрошача да је безбедност хране од непроцењивог значаја.
Навео је да су за Закон о безбедности хране који је донет 2009. надлежна два министарства – здравља и пољопривреде, и четири инспекције, што указује, како је оценио, на значај који се придаје том питању.
Истакао је важност следљивости у производњи хране као једног од кључних елемената система HACCP.
“Одговрност за безбедност хране стављена је на произвођача и то је тако док се другачије не утврди”, рекао је он и позвао произвођаче да воде рачуна при набавци сировина, као и другим фразама производње и дистрибуције.
Оценио је да “никада не постоји 100% сигурност” да је храна потпуно безбедна и да се зато систем стално унапређује.
Указао је и да су чести хазарди хране и у уређеним земљама ЕУ, као што је то био случај откривања диоксина и коњског меса меса. Ти случајеви, како је истакао, показују да систем праћења квалитета ради.
Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар