Влада Републике Србије
Уређење ентеријера поверили су професионалцима–дизајнерима, али је идеја да намештај буде од дрвених еуропалета била Маркова и Миланова
Двојица младих Ужичана су у августу 2013. године отворили „Републик“ – први хостел у граду на Ђетињи, капацитета 25 лежајева. За мање од шест месеци рада угостили су посетиоце из 20 држава и, што је најважније, сви су им обећали да ће поново доћи.
У бројкама све је прецизно: 25 лежајева, у 5 соба; површина 200 квадратних метара. Од почетка рада, 26. августа 2013. године, угошћено више десетина посетилаца, из 20 држава. Ентеријер урађен од природних материјала. Правила понашања у еко хостелу „Републик” у Ужицу директно су повезана са екологијом и рециклажом: систем осветљења и употребе воде строго следе принципе заштите животне средине – хостел осветљавају штедљиве сијалице, а у купатилима се води рачуна о свакој капи воде која се загрева уз помоћ соларне енергије.
Млади покретачи хостела, који се за непуних шест месеци рада нашао у светском удружењу „Hostelling international”, јесу двојица пријатеља: Марко Ристовски (29) и Милан Богојевић (30).
До пре пре годину дана њихова имена налазила су се на листи незапослених у локалном огранку Националне службе запошљавања. Марко, менаџер хотелијерства са завидним искуством рада по хотелима и прекоокеанским крузерима, и Милан, фоторепортер и камерман, решили су да започну сопствени бизнис.
– Нисмо имали новац, али смо имали идеју. Пуно смо путовали и боравили по хостелима. Уочили смо да таквих капацитета нема у нашем граду, започиње причу Марко Ристовски.
Собе у хостелу „Републик“
Иако је Златибор, једна од најпосећенијих туристичких адреса Србије, на 25 километара од Ужица, у овом граду ради (боље рећи, тавори) само један хотел.
Марко и Милан у озбиљније припреме убрајају једногодишње осмишљавање бизнис плана. Од самог почетка једино су знали да ће екологија бити одредница од које неће одступати. Баш као ни од назива „Републик“, директно одређеног Ужичком републиком из Другог светског рата.
– Овај крај је, између осталог, познат по периоду из 1941. године, када смо били једина неосвојена територија од стране нацистичких снага, појашњавају.
Иако без новца, пријатељи су први подстицај од 160.000 динара добили преко конкурса за покретање бизниса међу младима, који је расписала Национална служба запошљавања.
– Велика помоћ је била наш саветодавац која нам је и рекла за конкурс. Новац смо искористили за закуп куће. Ту смо се намучили, јер адекватну адресу нисмо могли да нађемо од фебруара до јунa, искрен је Марко.
Онда се укључују другови и породице. Почињу припреме, опрему за намештај проналазе на војном депоу у Чајетини. Идеја да намештај буде од еуропанела је њихова. Коначни изглед ентеријера дело је младих дизајнерки.
Марко Ристовски са Ђурђицом Ђукелић и њеним супругом, гостима из Хрватске
Истовремено конкуришу за програм „Зелене идеје“ Рокфелер фондације, Ерсте банке и Траг фондације. Признају да су били изненађени када су у конкуренцији од 109 пројеката из читаве Србије освојили прво место. Награда од 8.000 долара је добро дошла. Искористили су је за набавку соларних плоча, систем за прераду воде, тј. за уређење мокрог чвора.
Од 1.200 долара, донираних у оквиру конкурса Групе 484 и USAID-а за покретање бизниса од стране младих – набављају душеке.
–Крајем августа, док смо радили у хостелу, такорећи затезали постељину, први гости су закуцали на врата. Брачни пар из Немачке који је кренуо на море у Црну Гору. Видели су рекламне паное. Уместо једног ноћења како су планирали, остали су овде читав годишњи одмор – три недеље, са поносом прича Марко.
Осим концепта пријатељства са природом, желе да примене светски устаљен начин остваривања контакта хостелијера и гостију.
– Ту смо да им помогнемо, да се осећају као да су код пријатеља, а не у објекту где су они гости, а ми „стаф“, појашњава Марко.
Први гости су дошли тако што су видели рекламу, а један од зидова у централној просторији служи као „књига утисака”
За госте је једино „обавезна” посета Музеју, док заинтересованима нуде излете до Златибора, Овчарско-кабларске клисуре… Преко сајта су их контактирале времешније путнице из Енглеске. Позвале су да питају да ли могу уопште да дођу. Јер, многи хостели имају старосна ограничења.
Такву врсту предрасуде, признаје, имала је и Ђурђица Ђукелић, гошћа из Хрватске. Она је са супругом боравила једну ноћ у Ужицу. Дошла је да брани дипломски на Учитељском факултету.
– Прво сам помислила: Боже, како да будем у хостелу, али када сам се чула са директорима и када сам видела слике на сајту, одушевила сам се, каже она уз осмех, више него задовољна услугом.
Сигурно ће их препоручити млађим рођацима. Ђурђица каже и да је до сада само једном боравила у хостелу, и то у Бугарској.
Билборд хостела „Републик“
– Тамо нисам била задовољна и уопште се не може поредити са овим прелепим, чистим собама, љубазним домаћинима, истиче она.
А да све није било тако једноставно као што гласе бројке на почетку приче, и да је било дана када су се питали што им све то треба, признаје Марко.
– И сада је тешко. Још увек смо на почетку и верујем да смо тек на позитивној нули: редовно плаћамо рачуне и рату за кредит. Успевамо да помогнемо и друге младе који започињу бизнис, попут једне перионице где носимо постељину. Не либимо се ни Милан, моја девојка или ја да радимо све. Очекујемо тек после три године да можемо да кажемо да смо успели.
Млади и вредни људи пуни су идеја за ову годину. Од организације пешачких партизанских тура, до адреналинских програма. Спремају сајт на пет светских језика и не сумњају да ће их гости походити, као и до сада.
pdf [3 MB]
Оставите коментар