Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Проглашени су добитници награде „Анђелка Милић“ за 2017. годину, коју додељује Секција за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета (СЕФЕМ).

Награда “Анђелка Милић” је установљена са циљем оснаживања феминистичке производње контекстуализованог знања, пре свега путем оригиналних и релевантних истраживања, као и њихове креативне употребе и примене у свим областима друштвеног живота у Србији. Основна намера оснивача је, с једне стране, препознавање вредности овог знања и феминистички оријентисаних креативних подухвата, те ширење поруке о важности родне једнакости, недискриминације, ненасиља, и превазилажења мизогиније и родних стереотипа, а с друге стране, јачање модернизацијских и трансформативних процеса у српском друштву. Овом наградом оснивач, СЕФЕМ, жели да препозна и означи вредности које су у друштвеном и интелектуалном животу Србије не само скрајнуте, већ и обесмишљене, изврнуте руглу и опасно угрожене. Истовремено, овом наградом СЕФЕМ жели да подржи континуитет и историјско памћење, који су неопходан елемент јачања родне равноправности, као и трансформације хијерархија заснованих на патријархалним привилегијама и превазиђеним родним конструктима.

Награда је установљена 2016. године под именом “Анђелка Милић” јер је СЕФЕМ тиме желео да ода признање и да трајно очува успомену на научно дело, научни допринос и феминистички активизам Анђелке Милић (1942-2014), која је била и прва председница СЕФЕМа.

Ове године је жири у саставу: проф. др Биљана Дојчиновић (Филолошки факултет, Београд), Др Марина Хјусон, научна саветница (Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд) и проф. др Драгица Вујадиновић (Правни факултет, Београд) донео једногласну одлуку о добитницима, по следећим категоријама:

1. За најбољи научни рад домаће ауторке или аутора у области друштвених и хуманистичких наука који је објављен у претходној календарској години, а који представља значајан научни допринос родним студијама (теорији и истраживањима) у Србији, награда се додељује:

Др Лилијани Чичкарић, Институт друштвених наука, Београд

За књигу “Жене и политика из родне перспективе” (Београд: Институт друштвених наука, 2016).

Студија др Лилијане Чичкарић представља изузетно успешан и систематичан преглед савремених знања о феминистичкој перспективи у разумевању политичке моћи и искључености жена из политике. Ауторка зналачки показује зашто политичка партицпација жена надилази проблеме њихове бројчане заступљености и покреће питања фундаменталних принципа који стоје иза потребе већег учешћа жена у политици, а који су убедљиво артикулисани у феминистичкој теорији и родним студијама, наглашавајући трансформативни значај феминистичког приступа.

Др Станислави Бараћ, Институт за књижевност и уметност, Београд

 За књигу “Феминистичка контрајавност: жанр женског портрета у српској периодици 1920–1941.” (ИКУМ, Београд, 2015).

Ова монографија представља прворазредни догађај у овдашњим родним студијама. Ауторка је у овој интердисциплинарној студији концептуализовала нову хеуристичку алатку – жанр женског портрета – и отворила нова истраживачка поља у домаћим хуманистичким дисциплинама – феминистичке студије периодике и књижевност о новој жени. Реч је о истраживању ретке и драгоцене врсте усмереном ка стварању новог знања, уз увођење концептуалних и хеуристичких иновација које надилазе локални контекст.

1. За подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) награда се додељује:

Проф. др Фуади Станковић, бивша ректорка Универзитета у Новом Саду

За то што је као ректорка Универзитету у Новом Саду својим ангажовањем допринела да се 2003. године оснују Родне студије као интердсциплинарни постдипломски програм отворен за све студенте Универзитета.

Др Слободанки Пековић, Институт за књижевност и уметност, Београд

За пионирски рад на истраживању женске периодике и, сходно томе, књижевности коју су писале жене. У својим вишедеценијским истраживањима Слободанка Пековић повезује теорију и праксу, односно научни рад и активизам. Осим што је сама покренула истраживања женског стваралаштва и периодике, Слободанка Пековић инспирише рад нових генерација истраживачица на овом пољу.

1. За увођење и/или подстицање пракси које значајно доприносе успостављању родне равноправности у организацијама, институцијама или у локалним заједницама, на основу сазнајних увида остварених путем феминистичких истраживања и критичких студија маскулинитета награда се додељује:

Др Зорици Мршевич, Институт друштвених наука, Београд

За феминистички ангажман који траје од 1992. године до данас, у континуитету, и који се огледао у успешном спајању активизма, истраживања, педагошке активности. Мршевић има веома импресиван опус публикација који се састоји од преко 20 књига и преко 400 научних радова, објављених у земљи и иностранству. Зорица Мршевић је једна од оснивачица и првих предавачица Женских студија у Београду, SOS телефона за жене и децу жртве насиља, Аутономног женског центра, Јукома, Лабриса и др. Већ 1993. године објављује прву феминистичку књигу “Женска пава су људска права”.  Зорица Мршевић је као активисткиња и истраживачица значајно допринела борби за права ЛГБТИ особа у Србији, посебно се залажући за слободу јавног окупљања ЛГБТИ особа (“параде поноса”), као и за оправданост и нужност правне регулативе истополних заједница у Србији.

Тиму: Александри Владисављевић и Сањи Николин, активисткињама и приватним предузетницама

За дугогодишњи ангажман на плану  родне  равноправности, на коме делују  као активисткиње, експерткиње, тренерице, које  успешно преводе феминистичку  теорију и истраживања у конкретне активности оснаживања жена и трансформацију родних неједнакости.  Оно што је њихов посебан допринос последњих година је унапређење поступка родне анализе буџета, и уградња родне димензије у електронски образац програмског буџета. Оне су такође допринеле и изменама и допунама Закона о буџетском систему Србије и Закона о буџету 2015. и 2016. године формулишући амандмане који су резултирали увођењем перспективе родне равноправности у сам принцип програмског буџета. Само у 2015. и 2016. години, више од 300 службеника и службеница Владе Србије прошло је семинаре обуке за укључивање родне перспективе у планирање буџета и на националном, покрајинском и локалном нивоу које су осмислиле и држале Александра и Сања. Оне такође стоје, као есперткиње ангажоване за потребе Женске парламентарне мреже, иза читавог низа амандмана којима је унапређено финансирање родно осетљивих програма у свим областима јавних политика покривених државним буџетом.

1. За креативни подухват из свих подручја стваралаштва који користи сазнања из области феминистичке теорије и истраживања, као и критичких студија маскулинитета и на оригиналан и комуникативан начин преноси поруку о вредности и значају родне равноправности, награда се додељује:

“Дах театру”, Центар за позоришна истраживања, Београд

“Дах театар” су 1991. основале редитељке Јадранка Анђелић и Дијана Милошевић, којима се придружила глумица Маја Митић. Оне су основале и “Дах театар – центар за позоришна истраживања” са програмом који обухвата радионице, семинаре, путујуће представе, предавања и фестивале. Будући да је основан у тренутку када почиње рат у бившој Југославији, мото “Дах театра” је: “У савременом свету, разарању и насиљу можемо се супротставити стварањем смисла”. “Дах театар” осмишљава низ представа које се имплицитно и експлицитно баве ратом, с позиција заговарања јасних анти-ратних и анти-националистичких уверења. Уметнички рад “Дах Театра” је био значајан и у артикулисању феминистичке   уметничке сцене у Београду. Својим ангажованим представама, Даховке су допринеле женској уметничкој и активистичкој сцени како у Србији, тако и у региону, а њихов рад је препознат и у интернационалним театарским круговима. Многе представе “Дах театра” имплицитно и експлицитно су осмишљене тако да учествују у симболичком помирењу зараћених страна, што одражава њихов активистички феминистички ангажман.

Пројекту “FEMIX”, Организација за промоцију активизма, Београд

FEMIX је програм афирмације женског стваралаштва који је 2010. године покренула “Организација за промоцију активизма”. Пројекат има за циљ да појача активност, видљивост и учешће жена на сцени, и да помогне женама и девојкама заинтересованим за креативно изражавање да своје склоности афирмишу, кроз лични и професионални развој. Као прва иницијатива те врсте у региону, Фемиксета је покренута 2010. године са идејом да пружи релевантан пресек кроз женско музичко стваралаштво у Србији, настало у оквирима независне и самосталне продукције. Фестивал омладинског женског стваралаштва FEMIX Фест први пут је организован такође 2010. године, повезујући и представљајући уметнице из различитих области кроз различите догађаје, музичке наступе, изложбе, трибине, те на тај начин пружио простор за њихову већу видљивост на културмој сцени Србије. FEMIX делује и преко портала женског стваралаштва, femix.info. FEMIX је покренуо бесплатне бубњарске радионице за девојчице и рок камп за девојчице у регији. Циљ пројекта је да се на интересантан и иновативан приступ пружи подстицај девојчицама да у развојно важном периоду испоље и тестирају своја интересовања, таленте и потенцијале и тиме превазиђу родне стеротипе који их спутавају.

Извор: sefem.org