Промоција Трећег Светског извештаја о образовању и учењу одраслих (GRALE III) Унесковог Института за целоживотно учење, за земље источне и југоисточне Европе, одржана је 26. јануара у Београду.
Скуп су организовали Унесков Институт за целоживотно учење из Хамбурга (UIL), Међународни савет за образовање одраслих – ICAE (са седиштем у Уругвају), Друштво за образовање одраслих из Београда и Катедра за андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском.
Трећи Светски извештај о учењу и образовању одраслих направљен је на основу извештаја који је поднело 139 земаља – чланица Унеска, међу којима и Србија. Ово је део дугорочног процеса у коме Унеско на сваких 12 година окупља земље чланице на великој светској конференцији о образовању одраслих (CONFINTEA), где се заједнички креира политика образовања одраслих и договарају инструменти праћења остварених резултата на националном нивоу.
Светски извештај о учењу и образовању одраслих (GRALE) је управо један од кључних инструмената за праћење напретка у испуњавању обавеза које су државе преузеле на претходној CONFINTEA конференцији. Први извештај GRALE је усвојен на Шестој Међународној конференцији о образовању одраслих децембра 2009. године у Белему (Бразил), други 2012, а трећи је објављен средином 2016, као део припрема за средњорочну CONFINTEA конференцију 2107. у Кореји. Међународни савет за образовање одраслих – ICAE, главни је партнер Унеска у промовисању овог извештаја на неколико континената, а због досадашњег изузетно активног учешћа и залагања Србије у CONFINTEA процесу, ICAE је одабрала Србију за домаћина овог скупа, како је нагласила Катарина Поповић, Генерални Секретар ICAE и председница Друштва за образовање одраслих.
Србија је уважила и препоруке Унеска да у процесе унапређења образовања укључи и цивилно друштво, и имала је запажену улогу у свим поменутим активностима Унеска: својом делегацијом на конференцији у Бразилу, при доношењу Инчеонске декларације о образовању (која је важан део Циљева одрживог развој до 2030. године), као и у Паризу, на доношењу Светског оквира за праћење и преглед Циљева одрживог развоја. Србија је прихватила Белемски оквир за акцију и друга релевантна светска документа из области образовања, припремила је националне извештаје који су укључени у све претходне GRALE-извештаје и дала значајан допринос целом CONFINTEA VI процесу.
Трећи Светски извештај о учењу и образовању одраслих има специфичан, међу-секторски приступ целоживотном учењу тако што представља утицај образовања одраслих на три главне области: личну – здравље и благостање; економску – запошљавање и тржиште рада, и друштвену – активно грађанство и живот у заједници. На тај начин GRALE III пружа помоћ и драгоцене информације креаторима политике, истраживачима и практичарима, али наглашава и значајну улогу коју ће образовање и учење одраслих имати у остваривању Циљева одрживог развоја до 2030. године, нарочито за циљ број 4 – “Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења за све.” О томе је на скупу детаљно говорио амбасадор координатор економског и друштвеног савета УН, Драган Жупањевац, који је истакао улогу и допринос Србије у формулацији и имплементацији Циљева одрживог развој до 2030. године, кроз призму образовања одраслих и целоживотног учења, а о значајној улози Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском говорио је Горан Милашиновић, њен председник.
Werner Mauch и Константинос Пагратис, представници UIL-а, изнели су сумарне податке из Светског извештаја који се односе на земље региона и одражавају како њихова достигнућа, тако и области у којима су потребни даљи, интензивни напори.
Смернице UIL-а које нуде поменута документа, као и Циљеви одрживог развоја у области образовања, у складу су са кључним стратешким документима Србије, као што су Стратегија развоја образовања у Републици Србији, Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији, Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији, Стратегија за смањење сиромаштва, Национална стратегија запошљавања итд. На скупу је истакнута значајна улога коју образовање одраслих има у остваривању циљева дефинисаним овим стратегијама. Напоре које Србија чини на том плану представила је Снежана Марковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Наглашена је и потреба за сарадњом свих актера у друштву, а о улози универзитета и цивилног сектора као важних партнера говорила је Александра Пејатовић, шеф Катедре за андрагогију Филозофског факултета.
Конференција је била одлична прилика да 80 учесника из 17 земаља у оквиру три активне радне групе размени мишљења, искуства и идеје везане за важна питања као што су регионална сарадња на пољу образовања одраслих и њено унапређење уз помоћ CONFINTEA VI процеса. Ова сарадња је већ била изузетно успешна у претходном периоду у припреми за GRALE I и GRALE II, и укључивала је размену и међусобну подршку земаља у региону у припреми Националних и Регионалних извештаја, као и заједничко учешће у UNESCO-вим иницијативама, о чему је детаљно говорила Снежана Медић са Катедре за андрагогију Филозофског факултета. Истакнуто је да Унескови Светски извештаји (GRALE) и Препоруке за учење и образовање одраслих (RALE) и даље могу бити изузетно користан водич и оријентир земљама у региону у даљим напорима да се унапреди образовање одраслих.
Извор: www.aes.rs
Оставите коментар