Програм ЕУ који је требало да смањи незапосленост младих није испунио очекивања јер није успео да помогне да више младих добије посао или крене на обуке. Нови извештај Европског ревизорског суда (ECA) потвдио је да је стопа незапослености у старосној групи до 25 година и даље висока, упркос томе што се тзв. програм гаранција за младе спроводи већ четири године.
Стопа незапослености младих Европљана била је у јуну 2016. године 18,8%, дестак процентних поена већа него у групи старих 25 и више година. Највишу стопу незапослености младих у ЕУ имала је Грчка, око 48%, а најнижу Немачка, од 6%.
Када је реч о Србији, према Анекти о радној снази за четврти квартал 2016, удео младих који нити раде нити су у систему образовања у укупној популацији старости између 15 и 24 године (тзв. NEET стопа) смањен је у том тромесечју у односу на исто 2015. на 16,5%. Код популације од 15 до 29 година старости тај удео је 21,4%, што значи да, како се наводи, више од петине младих тог узраста представља неискоришћени ресурс, и са аспекта рада и са аспекта образовања.
Европска комисија предложила је програм гаранција као начин за смањење стопе незапослености младих, посебно у подручјима које је финансијска криза највише погодила. Гаранције за младе уведене 2013. требало је да обезбеде да сви млађи од 25 година добију квалитетан посао, стажирање или образовање у року од четири месеца од како постану незапослени или заврше школовање.
Ревизори су утврдили да до сада ниједна чланица ЕУ то није успела да реализује и позвали су Комисију да смањи очекивања од програма на реалну меру и затражи од чланица да ураде више као би што већи број незапослених младих нашао посао.
Илијана Иванова, ревизорка која је анализирала програм гаранција, истакла је да креатори политике „не треба да подижу очекивања која не могу да буду испуњена“, пренео је EurActiv.com.
Нешто више о половине младих људи који су се пријавили за програм гаранција током 2014. добило је посао или место у програмима обуке у седам земаља које је ECA анализирала – Ирској, Шпанији, Француској, Хрватској, Италији, Португалији и Словачкој. У 2015. је стопа успешности програма у тим земљама повећана за 9%.
У програму је од 2013. учествовало више од десет милиона младих људи, показују подаци Комисије.
Извештај ECA стиже у тренутку када се води борба око финансирања програма. Европосланици се залажу да се за гаранције да више из фондова ЕУ док су се национални министри јесенас борили да скрешу буџет програма.
У говору о стању Уније 2016. године председник Европске комисије Жан-Клод Јункер обећао је да ће се програм наставити рекавши да „не може и неће да прихвати да Европа јесте и остане континент незапослених младих“.
Нови европски комесар за буџет Гинтер Етингер (Günther Oettinger) обећао је у јануару у говору поводом постављења на ту функцију да ће укључити програм гаранција за младе у ЕУ буџет за период после 2020.
Међутим, званичници Комисије напомињу да су Етингеру „везане руке“ када је реч о политици запошљавања коју углавном уређују национална законодавства.
Комисија је незапосленост младих, као област у којој постоји „неслагање између очекивања и капацитета ЕУ да их оствари“, ставила у Белу књигу опција за европску будућност која је објављена у марту.
Иницијатива гаранција за младе из ЕУ фондова не добија довољно новца да може да помогне свим незапосленим младим људима у ЕУ иако је Савет 2013. истицао да ће програм радити за све користећи само новац из буџета ЕУ, наводи се у извештају ревизора.
Како би се попунио мањак средстава, ревизори су препоручили националним владама да дају више новца за програме за помоћ младима да нађу посао.
За период 2014-2020. за гаранције за младе планиране су 6,4 милијарде евра из фондова ЕУ. Међутим, Европски ревизорски суд наводи да би према проценама Међуродне организације за рад била потребна 21 милијарда евра да се помогне сваком незапосленом у ЕУ млађем од 26 година.
До сада ниједна од седам земаља које су биле под лупом ревизије није срачунала колико би коштало да су користиле гаранције за налажење посла или слање на обуке сваког незапосленог младог човека у року од четири месеца од како заврши школу или постане незапослен.
Извор: EurActiv.rs
Оставите коментар