Влада Републике Србије
Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички расписала је за 26. октобар изборе за чланове националних савета националних мањина у Србији. На непосредним изборима чланове савета ће бирати 17 националих мањина, док ће четири мањине бирати своје представнике путем електорске скупштине. Преко националних савета припадници националних мањина остварују своје уставно право на културну самоуправу која се односи на културу, информисање, употребу језика и образовање.
На изборима ће бити изабран 21 национални савет мањина, а услове за непосредне изборе задовољава 17 националних мањина, док ће електорским изборима бити изабрано четири националне мањине – пољска, македонска, црногорска и хрватска, рекла је 26. августа Удовички новинарима у Влади Србије.
Укупно три мањине неће изаћи на изборе – турска, руска и Горанци, који не желе да буду сматрани националном мањином.
Да би национална мањина остварила могућност за директне изборе, нужно је да је се у бирачки списак уписало 40% укупног броја грађана који су се на попису становништва 2011. године изјаснили као припадници неке националне мањине.
Како је раније најављено, након расписвања избора за националне савете националних мањина посебни бирачки спискови поново ће бити отворени за уписивање за оне који то нису учинили и трајаће до 10. октобра. Потом ће списак бити достављен Републичкој изборној комисији.
Роми испунили усов за директне изборе
Министарка је изразила задовољство јер ће на изборима учествовати и Роми и то на непосредним изборима, као и наду да ће бошњачка заједница превазићи међусобне разлике.
“Велико нам је задовољство и због тога смо до задњег часа померали закључивање бирачких спискова да је ромска национална мањина успела да задовољи услов да има више од 40% уписаних бирача у односу на број оних који су се изјаснили као Роми на последњем попису. У бирачки списак уписан је 59.051 Ром”, рекла је Кори Удовички.
Подсетила је да мањине преко националних савета могу да остваре своје уставно право на културну самоуправу, које се односи на културу, информисање, употребу језика и образовање.
“Национални савети су уређени законом, како се бирају и који су њихови делокрузи, и ту постоји проблем јер је Уставни суд крајем прошле године одредио да тај закон има неких неуставних аспеката који су одмах стављени ван снаге, али ми ћемо морати да тај закон ставимо на сто после избора и решавамо отворена питања”, рекла је Кори Удовички.
Како је 23. августа рекао за Бету државни секретар у Министарству за државну управу и локални развој Иван Бошњак, РИК је препоручио да се истог дана одрже избори и за електронске скупштине и директни на преко 700 изборних места широм Србије.
Уређенији изборни систем
Удовички је 26. августа истакла је да ће избори за националне савете протећи на уређенији начин и без ранијих недоречености, а спровешће их Републичка изборна комисија.
Према изменама Закона о националним саветима националних мањина које су усвојене 23. маја, Републичка изборна комисија биће врховни орган за спровођење непосредних избора за савете националних мањина.
Претходно је врховни орган за спровођење непосредних избора била Централна изборна комисија, коју је именовао ресорни министар, а као проблем се јавило питање стручности таквог тела.
Мандат изабраних савета биће четири године.
Министарство ће распустити национални савет ако нов сазив не буде конституисан у року до 30 дана од утврђивања коначних резултата избора. Први сазив националног савета дужан је да донесе свој статут у року од 10 дана од дана конституисања.
Измене закона донете у мају, како је најављивано, требало би да допринесу деполитизацији тих савета.
Транспарентност Србија указала је у мају да се измене закона не баве финансирањем кампање за изборе и учешћем јавних функционера и органа власти у овом изборном процесу.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар