Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Европи у протеклих десет година највише се повећао број особа заражених вирусом HIV у Русији и бившим совјетским републикама, док у западној Европи број заражених стагнира, подаци су које су прикупили Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC) и Светска здравствена организација (СЗО). Више од три четвртине случајева инфекције HIV-ом у 2013. регистровано је на бившем совјетском простору. У извештају се упозорава на недовољну превенцију међу делом популације који има већу могућност да се инфицира. Према проценама Института “Батут”, у Србији са вирусом HIV живи 1.931 особа али се сматра да још више од хиљаду људи не зна да је заражено.

“Ширење HIV-а наставило се у Европи након 2004. године и поред напретка у лечењу и нових начина превенције”, навели су у годишњем извештају ECDC, европска агенција за праћење заразних болести, и СЗО.

На подручју Европе, укључујући Турску, и земаља бившег Совјетског Савеза, удео заражених на 100.000 становника се повећао за 81%, са 8,7 у 2004. када је било 75.800 случајева заражених HIV-ом, на 15,7 у 2013. (136.000 заражених).

Разлике међу земљама су, међутим, велике. Више од три четвртине или 105.000 случајева инфекције ХИВ-ом прошле године од 136.000 случајева регистровано је на бившем совјетском простору, а више од половине или око 80.000 у Русији.

Русија је прва по стопи ширења инфекције са 55,6 случајева на 100.000 становника, испред Украјине (39,4) и Естоније (24,6) која је једина бивша совјетска република која је успела да смањи ту стопу.

У Јерменији и Азербејџану та стопа се учетворостручила за десет година, показао је извештај објављен пред Светски дан борбе против сиде који се обележава 1. децембра.

Број случајева преноса инфекције са мајку на дете повећао се за 129%, са 14 деце у 2004. на 32 у 2013. Том повећању су, како се наводи, допринеле четири земље – Албанија, Бугарска, Румунија и Србија.

На подручју некадашњег ШСР-а инфекција се шири углавном међу хетеросексуалцима и корисницима наркотика.

У студији се наводи да две трећине корисника дрога који су заражени HIV-ом касно сазна за то и предлажу кампање тестирања међу особама које уносе дрогу путем шприца.

На западу Европе ситуација је другачија и број заражених HIV-ом је 2013. био практично исти као и 2004.

У ЕУ је преношење инфекције полним путем међу хетеросексуалцима опало за 60%, али се за трећину повећао број заражених мушкараца који су хомосексуалци.

Директор ECDC Марк Шпренгер (Marc Sprenger) је рекао да је извештај показао да се не посвећује довољна пажња превенцији у делу становништва које је више изложено могућности инфекције HIV-ом, односно међу хомосексулацима и корисницима дрога.

Подаци из извештаја се односе на 53 земља, у којим укупно живи близу 900 милиона људи. Више од трећине грађана тих земаља или 36% који су заражени HIV-ом су у тридесетим годинама.

У Србији 1.913 заражених вирусом HIV

У Србији живи 1.931 особа с вирусом HIV-а, а процењује се да још око 1.100 особа не зна да је инфицирано, подаци су Института за јавно здравље “Милан Јовановић Батут”, који су објављени поводом  обележавања Светског дана борбе против сиде.

Према Батутовим подацима, и даље је најчешћи начин преноса вируса незаштићени сексуални однос – око 80%.

Млади и особе хомосексуалне оријентације најризичније су групе које се могу заразити вирусом HIV, рекла је представница невладине организације ЈАЗАС Викторија Цуцић.

“Код наркомана је све мање новозаражених, али код хомосексуалних особа број стално расте и зато смо ми врло близу да имамо концентровану епидемију. То је епидемија која погађа једну групу људи, овга пута су то хомосексуалци”, рекла је за агенцију Бета Викторија Цуцић.

Према њеним речима, у високом ризику су и млади који су склони ризичном понашању – честе промене партнера, незаштићени сексуални однос, употреба дрога и алкохола.

“Недовољно се ради у школама, јер здравствено васпитање није продрло у школе, не може се то радити кампањски, то мора да буде континурано и стално стајање над главом младом човеку”, оценила је она.

Додала је да се ситуација ипак променила на боље када су у питању особе заражене HIV-ом и да је према њима много мања дискриминација.

“Доста је учињено на смањењу стигме, страха и панике, дошло је до померања схватања да је то хронична болест са којом се живи”, рекла је Цуцић.

Она је навела да у Србији особе заражене HIV-ом немају доступну најсавременију терапију, али да имају терапију која може да им продужи живот.

Према подацима “Батута”, може да прође од седам до десет година HIV инфекције без манифестних клиничких знакова и симптома, а једини начин да се HIV инфекција открије јесте да се особа, која је имала неки ризик у прошлости, тестира на HIV.

Зато је представница ЈАЗАС-а позвала све који су склони ризичном понашању да се тестирају.

Према проценама UNAIDS, у свету је крајем 2013. године око 35 милиона људи живело са HIV-ом, што представља значајан пораст у односу на ранији период (18,7 милиона 1995, односно 28,6 милиона 2000. године).

Извор: Бета, EurActiv.rs