Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Удео особа са завршеним високим образовањем у Европској унији у старосној групи 30-34 године расте док проценат оних који не настављају образовање после средње школе опада. Жене су бројније међу високообразованим и такође чешће од мушкараца настављају школовање. У посматраној старосној групи највише факултетски образованих имају Литванија и Луксембург а најмање Италија и Румунија. У Србији нешто више од милион људи или 16,6% старих 15 и више година има више или високо образовање.

Између 2002. и 2014. удео особа старих између 30 и 34 године са завршеним високим образовањем у ЕУ порастао је са 23,6% на 38,9%. Тај тренд видљивији је међу женама него међу мушкарцима и у посматраном периоду удео факултетски образованих жена порастао је са 24,5% на 42,3% а мушкараца са 22,6% на 33,6%, саопштила је Европска статистичка служба.

Истовремено проценат оних који пре времена напуштају образовање опада широм Европске уније – са 17% у 2002. на 11,1% у 2014, при чему се жене ређе одлучују на прекид образовања од мушкараца.

Циљ стратегије Европа 2020 у образовању јесте смањење процента оних који раније напуштају образовање на испод 10% до 2020. године, као и повећање удела оних са завршеним високим образовањем. Том стратегијом предвиђено је да до 2020. најмање 40% популације ЕУ старости између 30 и 34 године има завршено високо образовање.

Стратегија Европа 2020 за запошљавање и привредни раст покренута је 2010. са циљем стварања услова за “паметан”, одржив и инклузиван раст.

У Србији, према подацима Републичког завода за статистику за последњи квартал 2014, од 6,08 милиона људи старих 15 и више година 709.714 има факултетско а 332.218 више образовање.

Највише високообразованих у Литванији, најмање у Италији

Удео старих између 30 и 34 године са високим образовањем повећан је између 2002. и 2014. године у свим чланицама ЕУ за које постоје подаци.

Више од половине популације старе 30-34 године са завршеним високим образовањем у 2014. години имали су Литванија (53,3%), Луксембург (52,7%), Кипар (53,5%) и Ирска (52,2%).

С друге стране, најмањи удео високообразованих у посматраној старосној групи забележен је у Италији (23,9%), Румунији (25%), Малти (26,6%), Словачкој (26,9%) и Чешкој (28,2%).

Националне циљеве за 2020. за тај индикатор већ је достигло или премашило 12 чланица ЕУ – Данска, Естонија, Грчка, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Холандија, Аустрија, Словенија, Финска и Шведска.

Подаци показују и да је удео старих између 30 и 34 године са завршеним високим образовањем у 2014. био већи код жена него код мушкараца у свим чланицама ЕУ осим Немачке.

Млади у Хрватској не напуштају образовање

У поређењу са 2006, проценат оних који раније напуштају образовање и обуку смањен је у свим чланицама ЕУ за које се располаже подацима, осим у Чешкој, Пољској, Румунији и Словачкој где је или стагнирао или је благо повећан.

Истовремено је удео оних који раније излазе из образовног система у Португаљи преполовљен – са 38,6% у 2006. на 17,4% у 2014. години.

Тај индикатор дефинише се као проценат популације старости између 18 и 24 године који има највише средње образовање и не школује се даље нити иде на обуке.

Најмањи проценти оних који рано напуштају образовање 2014. су бележени у Хрватској (2,7%), Словенији (4,4%), Пољској (5,4%), Чешкој (5,5%) и Литванији (5,9%) док је удео таквих од најмање 15% регистрован у Шпанији (21,9%), Малти (20,4%0, Румунији (18,1%), Португалији (17,4%) и Италији (15%).

Како наводи Еуростат, 15 чланица ЕУ веће је испунило националне циљеве за тај индикатор за 2020: Чешка, Данска, Немачка, Ирска, Грчка, Француска, Хрватска, Италија, Кипар, Летонија, Литванија, Аустрија, Словенија, Луксембург и Шведска.

Подаци показују и да је у 2014. проценат оних који раније напуштају образовање и обуке био нижи код жена него код мушкараца у свим чланицама ЕУ осим у Бугарској.

Извор: EurActiv.rs