Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Регионални дијалог о запошљавању младих на Западном Балкану – Шта делује и зашто?

Објављено 02.12.2019.

Regionalni dijalog o zapošljavanju mladih na Zapadnom BalkanuУ Београду је 19. новембра организован први регионални састанак и размена искустава на тему запошљавања младих. Циљ регионалног састанка био је окупљање организација које спроводе пројекте у партнерству са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу (SDC) и Немачком организацијом за међународну сарадњу (GIZ) на тему запошљавања младих на Западном Балкану. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије представио је пројекат „Знањем до посла“, као и улогу Тима у овом пројекту који је током своје прве фазе развио шест иновативних модела за запошљавање младих.

Више од 30 учесника/ца са 7 пројеката* разменило је научене лекције, искуства и различите приступе. Овом приликом, SDC и GIZ су за модерирање састанка позвали представника Европске банке за обнову и развој (EBRD), а за процењивање представљених искустава и модела су позване колеге из Фондације за обуку (ETF). Стручњаци из Међународне организације рада (ILO) и Савета за регионалну сарадњу (RCC) су такође пружили повратне информације о представљеним приступима. Догађај је био организован дан након одржавања Националног дијалога за младе који је одржан у Београду – што представља још један производ сарадње са SDC-ом и GIZ-ом у Србији.

Закључак стручњака

Кристина Мереута, стручњакиња за тржиште рада из ETF-а, сумирала је овај дан регионалног дијалога на следећи начин:

Имати институционалног првака је од суштинског значаја за механизме досезања, скалирање и циљеве одрживог развоја. Институционални лидери који усмеравају процес креирања политика су важни за подизање свести о теми запошљавања младих.

Значај приступачности и изводљивости мера које се промовишу. Интервенције морају бити приступачне за постојеће услуге које пружају институције (нпр. јавне службе за запошљавање, школе) у смислу људских и финансијских ресурса. Можда ће бити потребно усвајање нових стандарда да би се осигурао квалитет, али је и важно изабрати решење које је најприхватљивије за имплементацију на терену, а које не мора бити и најлуксузније.

Већа координација и сарадња између донатора. Више пута је поменута потреба за бољом координацијом између различитих донатора и то не само међусобно усклађивање, већ и учење једних од других. На пример, како би се избегло дуплирање напора уложеног приликом увођења система мониторинга и евалуације (М&Е) у школе за стручно образовање и обучавање, важно је координирати са другима тако да сви промовишу сличне или заједничке приступе.

Старење особља у јавним службама за запошљавање и стручним школама. Вероватно су у свим земљама Западног Балкана запослени у националним службама за запошљавање све старији. Стога је неопходно стално улагати у младе и преносити знања између генерација (нпр. кроз приступе обука за менторе/ке).

Укљученост локалне заједнице. Приступ решавању питања запошљавања младих на локалном нивоу је изузетно важан и у многим пројектима се следи приступ одоздо према горе. Многе иницијативе укључују елементе који се запошљавањем младих баве из перспективе понуде и потражње радне снаге на тржишту рада. У будућности би могло бити корисно сврстати ове локалне напоре у укупни регионални развојни оквир, јер сваки локалитет за себе можда нема довољно предузетника за одрживо отварање нових радних места.

Доступне вештине много утичу на оно што можете да подучавате на нивоу средњег образовања. Резултати PISA тестирања за земље у региону су веома важни у том погледу. Реформа система стручног образовања и оспособљавања је у току у многим, ако не и свим, земљама Западног Балкана и ово је прилика за побољшање положаја младих на тржишту рада. Практично усвајање знања и вештина стиче све већу популарност и интересовање.

Рањивост младих. Гледајући регион, млади су посебно рањиви јер често раде на црно, због чега немају формалне гаранције прописаних стандарда и услова рада. Пројекти морају бити осетљиви на ова питања. Такође, активне мере на тржишту рада нису прилагођене потребама младих у неповољном положају. Подаци се не прикупљају у целости и постоји потреба за дугорочном надоградњом информационог система тржишта рада. Ово је област где има много простора за рад и напредовање, што могу искористити различити пројекти.

Тестирајте изван система… а затим интегришите

Посматрајући ситуацију у региону, постављено је једно важно питање: у којој мери би требало да пројекти улажу у замену постојећих капацитета? Пројекти би требало да избегавају проналажење замена за државне услуге које не функционишу и да осигурају да је потражња за подршком стварна и допуњена визијом владе земље о томе како треба промовисати запошљавање младих. Најбитније тачке сваке интервенције, укључујући и оне које се фокусирају на запошљавање младих, су заправо: какви су изгледи за одрживост модела и мера примењених кроз пројекте? Многе земље у региону су усредсређене на правне аспекте и рад на реформи правног оквира, док се ове промене не одражавају на издвајања из буџета и очигледно је да се средства за мере тржишта рада временом смањују. То донаторе доводи у незгодан положај, па чак захтева и ревизију приступа.

Учесници/е дијалога су закључили да пројекат треба да тестира одређене мере и моделе и ако се са њима постигне одређено унапређење и побољша ситуација за младе, онда те мере и моделе треба интегрисати у систем.

Шта ће се даље дешавати?

Ово прво регионално окупљање показало је јасну потребу за продубљивањем размене искуства. Презентовани пројекти показали су како су њихове активности успеле да доведу до побољшања у животу младих жена и мушкараца у региону. Међутим, приликом организовања будућих дијалога овог типа, било би најкорисније ставити фокус на одређене теме – улога приватног сектора при запошљавању младих (посебно мала и средња предузећа), улога цивилног друштва као посредника на тржишту рада, социјална предузећа као алтернатива за младе у руралним срединама, итд. То би омогућило носиоцима ових пројеката да конкретније размењују изазове са којима се сусрећу у свом свакодневном раду.

———-

*Из Босне и Херцеговине Пројекат запошљавања младих (SDC); из Северне Македоније Образовање за запошљавање (SDC); са Косова** Унапређење запослености младих (SDC) и Млади, запошљавање и вештине (GIZ); из Србије Од образовања до запошљавања (SDC), Подстицање запошљавања младих (GIZ / FAKT), Реформа стручног образовања и обуке (GIZ).

**Ова ознака је без предрасуда према ставовима о статусу и у складу је са резолуцијом Савета безбедности УН-а 1244/99 и мишљењу Међународног суда правде на декларацију о независности Косова.

Извор: вест је преузета одавде.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]