Влада Републике Србије
Резултати Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији (MICS 5) указују на то да се положај деце и жена није много променио у односу на 2010. годину, и на све већи јаз између опште популације и осетљивих група становништва.
„Ове године смо, у периоду од 1. фебруара до 30. априла, урадили два истраживања. Једно је обухватило узорак од 7.351 домаћинстава која су изабрана у национално-репрзентативном узорку, а друго на узорку од 1.976 домаћинстава у ромским насељима“, рекао је директор Републичког завода за статистику, проф. др Драган Вукмировић, и нагласио да је стопа одговора домаћинстава за оба истраживања била преко 90 одсто, што прикупљене податке чини високо поузданим.
MICS 5 је најсвеобухватнији појединачни извор података о стању жена и деце у Србији. Овогодишњи подаци јасно указују на потребу да се интензивирају мере које су усмерене на најугроженију и искључену децу и породице у циљу побољшања животног стандарда и смањења неједнакости.
„MICS је драгоцена алатка за праćење стања деце и жена. Истраживање се понавља на сваких пет година, те можемо да пратимо напредак и идентификујемо трендове – и позитивне и негативне. Истраживања из 2014. године показују да је у већини области ситуација углавном остала непромењена у односу на 2010. годину. Неки сегменти су побољшани, али други показују погоршање у односу на претходни период, посебно за децу и адолесценте који живе у ромским насељима. Неколико индикатора јасно указују на продубљивање јаза између маргинализоване деце и националног просека,” истакао је Michel Saint-Lot, директор UNICEF-а у Србији.
Неки од кључних налаза:
У области здравља и исхране деце није дошло до значајног напретка, а разлике између опште популације и оне у ромским насељима и даље су велике.
• Смртност деце: Смртност одојчади у ромским насељима је и даље скоро два пута већа у односу на национални просек – 13 промила у ромским насељима у односу на 6 промила међу општом популацијом, односно 14 промила насупрот 7 промила за децу испод 5 година старости.
• Вакцинација деце: 81% деце у општој популацији је до трећег рођендана примило све вакцине препоручене у националном календару, а то је случај за мање од половину деце у ромским насељима (44%). Међутим, само 66% деце из опште популације и 9% деце у ромским насељима су потпуно вакцинисана у прописаном року (Потпуна имунизација укључује: BCG, OPV3, DPT3, HepB3, Hib3 до старости 12 месеци и MMR1 до навршених 24 месеца старости. )
• Дојење и исхрана одојчади: Стопа искључивог дојења одојчади у првих шест месеци живота и даље је веома ниска (13%), како за децу из опште популације, тако и за децу из ромских насеља. Проценат беба које су предоминантно дојене (мајчино млеко као главни извор исхране) је веćи (47% у општој популацији и 61% за децу у ромским насељима), али ипак указује на чињеницу да половина свих беба у Србији није адекватно храњена.
• Минимална разноликост исхране: 84% деце у општој популацији и само 43% деце у ромским насељима има оброке који укључују храну из четири или више група намирница, што се сматра минимумом како би се обезбедила разноликост исхране за здрав раст и развој. Неодговарајући унос хране утиче на укупно стање ухрањености, што се може видети у случају деце испод 5 година у ромским насељима, где проценат деце која заостају у расту износи 19% (ниски су за свој узраст).
Подаци о раном развоју и учењу за децу од 3 до 5 година старости указују на одређене позитивне помаке, али и на родне диспаритете, као и забрињавајуćу регресију у положају најугроженијих група деце.
• Предшколско образовање: Обухват деце узраста 3 до 5 година предшколским образовањем у општој популацији је у односу на 2010. годину повећан са 44% на 50%. Обухват деце из најсиромашнијих домаћинстава је, међутим, опао са 22% на само 9%. Роми су и даље углавном искључени – само 6% деце која живе у ромским насељима је обухваћено предшколским образовањем.
• Ангажовање одраслих: Укључивање и мајки и очева у активности које подржавају учење веома је значајно за рани развој деце. Међу општом популацијом, 90% мајки деце старости 3-5 година редовно је укључено у активности које стимулишу развој и учење, док исто важи за само 37% очева.
• Доступност књига за децу: Проценат деце млађе од 5 година која имају бар три дечије књиге у кући је остао готово исти (72%). Забрињавајуће је, међутим, да је у ромским насељима овај проценат у односу на 2010. годину опао са 25% на 12%.
Подаци о образовању откривају незнатне промене и непромењене нејаднокости.
• Основно образовање: 97% деце школског узраста у општој популацији се упише у први разред. Међутим, за децу школског узраста у ромским насељима, тај проценат пада на 69% . Диспаритети су уочљиви и током школовања – 93% деце из опште популације заврши основно образовање у поређењу са само 64% деце из ромских насеља.
• Средње образовање: Вредности индикатора у области средњошколског образовања су остале углавном непромењене. Тако 89% адолесцената из опште популације похађа средњу школу, док је то случај за само 22% адолесцената из ромских насеља. За девојчице из ромских насеља ситуација је далеко гора – само 15% похађа средњу школу.
Подаци из области дечије заштите показују одређен напредак, посебно када је у питању дисциплиновање деце.
• Рано ступање у брак: И даље је висока стопа девојчица из ромских насеља које рано ступају у брак, што ограничава њихове животне изборе. Чак 17% ових девојчица су се удале пре навршене 15-те године живота, а 57% је ступило у брак пре навршене 18-те године. Међу њима је 38% адолесценткиња родило бар једно дете пре пунолетства, што доноси додатне изазове за њихово здравље и образовање.
• Дисциплиновање деце: Од 2010. године, проценат деце између прве и 14-те године која су доживела психолошко насиље или физичко кажњавање је, према одговорима испитаника, опао са 67% на 43% у општој популацији, односно са 86% на 66% у ромским насељима. Уочени напредак вероватно указује на боље разумевање да деца не би требало да буду дисциплинована насилним методама.
О МИЦС истраживању
Истраживање вишеструких показатеља (Multiple Indicator Cluster Survey – MICS) је међународни истраживачки програм развијен од стране UNICEF-а у сарадњи са другим агенцијама УН који се спроводи сваких пет година у више од 100 земаља света да би се обезбедила међународна упоредивост, континуитет истраживања и временска серија података. MICS је прикупљање података о здрављу деце, развоју, образовању, заштити и општем благостању, као и података о репродуктивном здрављу жена. Подаци прикупљени овим MICS истраживањем чине део припрема за коначни извештај Генералног секретара УН о Миленијумским развојним циљевима у 2015.
У Србији су до сада MICS подаци допринели развоју националних политика, планова и програма, и користе се за праћење напретка у њиховој имплементацији.
Извор: www.unicef.rs
Фото: Медија Центар Београд
pdf [3 MB]
Оставите коментар