У Србији се у последњих седам година повећао број гојазних међу одраслима и децом, најчешће обољење је и даље хипертензија, а порастао је и број грађана који пуше и конзумирају алкохол, показало је најновије истраживање стања здравља становништва. На представљању прелиминарних резултата истраживања оцењено је да забележени раст броја гојазних није драматичан али да је “опомињући”, док је раст процента пушача, иако благ, изненађујући с озбиром да се од 2010. примењује рестриктиван закон о забрани пушења. Резултати истраживања стања здравља становништва у Србији биће у целости објављени у октобру.
По прелиминарним резултатима Министарства здравља Србије за 2013. годину, проценат гојазних старијих од 15 година је 22,1% што је око пет процентних поена више него 2006. године када рађено претходно истраживање.
У односу на 2006. годину повећан је и проценат гојазне деце са 8,5 на 13,7%. Како је навела главни истраживач Јасмина Грозданов, гојазност је последица лоших навика као и код одраслих, недовољне физичке активности и неадекватне исхране.
Око половина анкетиране деце каже да свакодневно једе воће и поврће али, оценила је она, очигледно једу недовољно, а уз то деца више седе него што се крећу.
“Они не троше енергије у оној мери колико поједу. Још то није толико драматично у поређењу с другим земљама, али је опомињуће”, рекла је Јасмина Грозданов.
Министар здравља Златибор Лончар најавио је мере превенције и популарисања здравих начина живота, посебно међу децом.
Најчешће обољење у Србији је хипертензија која је утврђена код 47,5% испитаног становништва што је као и 2006. године. Следе повишен холестерол у крви, дијабетес, депресија и респираторне болести.
Истраживаче је изненадило то што је проценат становништва које свакодневно или повремено пуши дуван 34,7% што је више у односу на 2006. годину (33%) иако је у међувремену, у мају 2010. године, ступио на снагу Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму који је оцењен као рестриктиван.
Знатније се повећао број грађана које повремени или стално конзумирају алкохолна пића – с 40 на 54%.
Јасмина Грозданов је изнела да 2013. услуге здравствене заштите није добило 18,2% становника, иако им је била потребна, за шта су они, као разлоге, у највећем проценту навели финансијске могућности и дуго чекање на преглед.
Извештај о стању Подаци су добијени анкетирањем 6.500 домаћинстава из целе Србије – 14.623 старијих од 15 година и 1.376 деце од седам до 14 година.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар