Влада Републике Србије
Пише: Иван Секуловић, менаџер, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије
Угледни харвардски професор Мајкл Портер још је 2011. године изјавио „капитализам је под опсадом“, одражавајући хитност усклађивања економских интереса капитала са ширим интересима заједнице, услед нарастајућих драматичних ефеката светске економске кризе.
Серија популистичких дешавања на глобалној сцени, изазвана кризом капитализма услед финансијског слома на Вол Стриту, ових дана доводи и до све видљивијег заокрета у погледу будућег развоја европског континента. Листа опција све је краћа и тиме фокусиранија, а у том смислу посебно је занимљива дебата о будућим правима, користима и улогама грађана и грађанки, главних актера у наведеним кризама. Најновији допринос на ту тему дао је дуго ишчекивани документ под називом „Дискусиони документ о социјалној димензији Европе“, објављен 26. априла у Бриселу. Обратите пажњу: овај документ говори не о Европској унији, већ о Европи.
Три су сценарија даљег развоја које види Европска комисија: (1) ограничавање социјалне димензије на слободу кретања, (2) они који желе да раде више у социјалним питањима то и раде и (3) ЕУ27 заједнички јача социјалну димензију Европе.
Европска комисија приљежно даје разлоге за и против за сваки од сценарија. Али оно што одмах упада у очи јесте убедљивост разлога за јачање социјалне димензије Европе: већа отпорност свих европских привреда на шокове, видљив допринос оснаживању грађана и омогућавање највеће снаге и угледа Европе на међународној сцени. Овако убедљиво формулисана опција не представља изненађење, већ логичан развој догађаја након усвајања Римске декларације у марту ове године, којом су европски лидери већ били подвукли своје опредељење за јачу социјалну Европу.
Са практичне стране, ЕК својим Заједничким извештајем о запошљавању већ одавно мапира стање на терену и добре праксе држава чланица, а најновији извештај посвећен је неједнакости и сиромаштву. Веза је јасна: висок ниво неједнакости може да смањи перформансе привреде и потенцијал одрживог раста, одражава висок ниво сиромаштва и социјалне искључености и доводи до неискоришћености људских потенцијала.
Када је реч о Србији, све наведено нам ЕК одавно поручује кроз извештаје о напретку, скрининг извештаје и бројне анализе. Статистика је јасна: Србија је међу европским земљама са највећом стопом ризика од сиромаштва и највећим Ђини коефицијентом којим се мери неједнакост према приходима, што показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику. Додатно забрињава тренд који указује на то да се све више продубљује јаз између богатих и сиромашних: 20% најбогатијег становништва у Републици Србији има преко 9 пута већи еквивалентни доходак у односу на 20% најсиромашнијих. Неједнакост је тема у жижи европске и светске јавности и један од фокуса Агенде 2030 Уједињених Нација, а више о тој теми можете прочитати на сајту Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, као и у недавно покренутом Монитору социјалне ситуације у Србији посвећеном проблему неједнакости.
Због тога је Влада Републике Србије појачала напоре у области политике запошљавања и социјалне политике кроз усвајање и спровођење Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (ESRP), израчунавање ЕУ Индекса родне равноправности (као прва земља ван ЕУ која је то учинила) и увођење методологије процене утицаја реформи на друштво у Програм економских реформи (ERP). Посебно радује чињеница да је наведена методологија, према моделу Србије, недавно постала саставни део процеса израде и примене ERP за све земље које учествују у њему, чиме показујемо да Србија може и треба да буде лидер инклузивног развоја на Балкану, а и шире.
За крај, у циљу оснаживања грађана и грађанки за праћење и активно учествовање у наведеним реформама, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припрема програм подршке организацијама цивилног друштва за изградњу одговарајуће платформе за праћање примене ERP и ESRP. Верујемо да ћемо тако додатно мотивисати грађане и грађанке, али и све надлежне институције, да дају свој допринос изградњи заједничке визије инклузивног економског развоја у Србији.
(Текст је изворно објављен као Уводник 44. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)
pdf [3 MB]
Оставите коментар