Влада Републике Србије
Положај ромске заједнице је бољи у односу на раније године, али су Роми и даље најдискриминисанија друштвена група у Србији, оцењено је 7. априла на скупу поводом Светског дана Рома у Београду. Роми у Србији су изложени и физичким нападима, а због сиромаштва често се одлучују да траже азил у ЕУ. Према попису из 2013. у Србији живи око 140.000 Рома, док према проценама локалних власти у 750 ромских насеља живи око 255.000 Рома. На тешкоће са којима се Роми суочавају у земаља Западног Балкана и Турској указано је и у новом извештају Европске комисије о интеграцији Рома у ЕУ, у коме се земље у процесу приступања позивају да појачају напоре у циљу укључивања Рома у друштво. Подсећа се да су препоруке о мерама за интеграцију Рома у чланицама ЕУ релевантне и за земље у процесу приступања пошто су део правне тековине ЕУ.
“Роми и Ромкиње су најдискриминисанија друштвена група у Србији. Показатељ тог стања је чињеница да су од свих притужби, по свим својствима, притужбе Рома у највећем броју основане”, рекла је на скупу Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.
Она је истакла да једну трећину свих парница које је покренуо Повереник за заштиту равноправности, чине случајеви дискриминације Рома.
Ипак, како је навела, број притужби је “јако мали” у односу на то колико је стварно дискриминација присутна, оцењујући да то говори о недовољној информисаности ромске заједнице о правним механизмима који су им на располагању када је у питању дискриминација.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Србије Владимир Божовић рекао је да је стање ромске заједнице у Србији боље али да има још много тога да се уради на унапређењу положаја Рома.
“Држава и њени органи треба да дају допринос томе, али и ромска заједница и њени легитимни представници”, истакао је Божовић наводећи да МУП ради на унапређењу сарадње са мањинским групама и да ће се та комуникација у наредном периоду значајно повећати.
Он је истакао да су у току 2013. и јануару и фебруару ове године регистрована 33 инцидента од којих 16 физичких напада на Роме.
Божовић је казао да и даље велики број Рома тражи азил у земљама западне Европе, али да је 0,2% тих захтева прихваћено што, како је оценио, говори да Роми нису трпели репресију и дискриминацију у тој мери која би могла да утиче на то да се иселе.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић навела је да је, према подацима локалних самоуправа, у 166 општина у Србији регистровано 750 ромских насеља у којима се процењује да живи око 255.000 Рома.
Она је навела да су то подаци добијени крајем 2013. године, подсетивши да је према последњем попису становништва, број Рома у Србији износио 140.000.
За ЕУ важна инклузија Рома
У Европи живи између 10 и 12 милиона Рома, од којих око 4 милиона у Турској и једна милион на Западном Балкану, подаци су изнети у извештају Европске комисије о примени оквира за националне стратегије за интеграцију Рома у ЕУ.
У делу извештаја који се односи на земље у процесу приступања наводи се да су Роми врло често жртве расизма и дискриминације, да су искључени из друштва, да живе у сиромаштву и немају потпун приступ здравству, образовању, становању и запошљавању.
“Земље у процесу приступања морају да појачају напоре како би интегрисале Роме, укључујући избеглице, интерно расељене особе, од којих су многи Роми”, наводи се у извештају Европске комисије.
Искљученост Рома из друштва има за последицу да их све већи број привремено мигрира у чланице ЕУ користећи безвизни режим, што се “негативно одржава на визну либерализацију која је велико достигнуће у интеграцији Западног Балкана у ЕУ”, наводи се у извештају.
Подсећа се да је у периоду 2007-2013. више од 100 милиона евра из претприступних фоднова ЕУ (IPA) дато за подршку социјалном укључивању и интеграцији Рома у земљама у процесу приступања.
“Да би се побољшала координација, ефикасност и видљивост финансијске подршке инклузији Рома под новом IPA II, конкретне акције ће и даље бити финансиране у складу са националним програмима кроз секторски приступ и у оквиру општег IPA оквира (Средства за инклузију Рома). То ће пратити ригорозни надзор који ће укључивати власти и све заинтересоване стране, укључујући цивилно дурштво”, додаје се у извештају.
ЕУ ће наставити да кроз IPA II финансира мере у складу са националним стратегијама, а тежиште ће се пребацити са подршке развоју политика и изградње институција на активности које директно утичу на живот Рома, пре свега у образовању, становању и укључивању у друштво.
Европска комисија ће пратити резултате у годишњим извештајима о напретку земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланств у ЕУ.
У извештају се додаје и да су препоруке о мерама за интеграцију Рома у чланицама ЕУ релевантне и за земље у процесу приступања пошто су део правне тековине ЕУ.
Извор: Бета и EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар