Ромологија : Инклузија

Пише: Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва објавио је књигу Ромологија, која представља тенденцију аутора Рајка Ђурића да промовише ово значајно интердисциплинарно поље.

Ромологија је подједнако намењена и ромској и неромској заједници. Осим појма, дефиниције и развоја ромологије као научне дисциплине, разматра културу, идентитет, историју (у којој значајно место заузима холокауст Рома), граматику и стандардизацију ромског језика.

Потреба за ромологијом исказана је крајем шездесетих година XX века, а свест о њеном научном значају и вредности проистекла је из чињенице да се Роми и Ромкиње налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота. Ромологија настоји да сагледа, објасни и разуме место и положај ромске заједнице у свету у којем живи и како аутор наглашава, треба је схватити као комплексну науку која се, као и свака наука о човеку, темељи на етици. Она представља сазнање о људима који су прешли пут од Индије до Европе, о различитим догађајима и процесима који су утицали на њихову историју, душтвени и културни живот.

Кад је реч о историји Рома, Ђурић истиче ратове султана Махмуда Газнија (971–1030), који је у периоду између 1001. и 1027. разарао и пљачкао 17 пута северну и северозападну Индију, области у којима су тада живели претежно Роми. Затим, егзодус Рома који је уследио 1192. године када је Махамуд од Гора (1149–1206) оставио иза себе око 40 милиона жртава у Индији, међу којима је био и велики број Рома. Џингис-кан (1162–1227), који је ујединио монголска племена и створио Монголско царство, обележио је како историју Азије, тако и историју Европе. Његов продор у правцу Европе, убрзао је прелазак Рома из блискоисточних земаља у Турску и Византију, а из ових држава, касније према Балкану. Слика Европе из XII, XIII и XIV века говори о континенту страха, разних болести, нарочито куге, инквизицији и крсташким ратовима. Ипак, „XX век у којем су се догодила два светска рата, који су обележили фашизам и нацизам чије су жртве милиони људи, од којих су Јевреји и Роми доживели холокауст, је можда и најварварскији“, закључио је Ђурић.

Посебну пажњу аутор је посветио ромском језику као изузетно значајном елементу идентитета Рома и Ромкиња. Он подстиче интеграцију ромске заједнице и штити од асимилације. Такође, аутор наглашава да процес стандардизације ромског језика може бити извор имплементације права и слобода Рома у Европи, нарочито оних који су садржани у Европској повељи о заштити регионалних и мањинских језика*, коју су ратификовале многе европске државе. Ромску заједницу чине људи који, поред свог матерњег језика, говоре најмање још један језик, најчешће језик већинског народа земље у којој живе, и поред својих старих, традиционалних веровања и обичаја, исповедају религију која је доминантна за земљу у којој живе (најчешће ислам или хришћанство).

Реч rromanipe (ромство) означава појам културе Рома. „У колевци ромства стасава будући члан ромске заједнице“, истакао је Ђурић. Разни елементи ромске културе и породичног живота, литерарно и музичко стваралаштво, преносе се с колена на колено и тако постају део бића и свести појединца. Такође, треба поменути и најзначајнија културна и уметничка остварења и најзначајније личности из разних области живота Рома и Ромкиња (Интернационална ромска академија уметности и наука, Ромски PEN Центар, Европско удружење ромских књижевника, Документациони центар Синта и Рома у Хајделбергу, Архив Рома у Остину итд.). Ипак, као основну одредницу културе ромске заједнице, аутор наводи да је од примарне важности бити, а не имати. У прилог томе говори и чињеница да у ромском језику не постоји глагол имати (да би се исказао појам поседовања прибегава се конструкцији, на пр. ја имам новац, на ромском се каже: Man si love, што у дословном преводу гласи: Мене је новац).

Свеобухватношћу у погледу приступа и разматрања различитих аспеката живота Рома, ова књига представља вредно истраживачко полазиште, које би могло да буде од посебне користи као део академских програма високошколских институција у нашој земљи. „Ромологија треба да постане део програма студија не само ромских, већ и што већег броја студената неромског порекла, јер научна истина о Ромима, истина је о човечанству“, закључио је Ђурић.

Надамо се да ће Ромологија, којом су обухваћени готово сви елементи идентитета ромске заједнице, послужити као уџбеник на високошколским установама у Србији на програму ромолошких студија.

Белешка о аутору

Професор др Рајко Ђурић, председник Интернационалне ромске академије уметности и наука, рођен је 3. октобра 1947. у Малом Орашју код Смедерева. Завршио је филозофију и докторирао социологију на Филозофском факултету у Београду. Од 1971. до 1991. био је новинар листа „Политика“. Објавио је тридесетак књига – збирке песама, драме и стручна дела о историји, култури и језику Рома, међу којима су: „Историја Рома“, „Историја холокауста Рома“ (коаутор Антун Милетић), „Историја књижевности Рома“ и „Граматика ромског језика“. Његове песме и књиге преведене су на немачки, француски, енглески, шведски, шпански, италијански, румунски, мађарски и јапански језик. Био је преводилац у филму „Скупљачи перја“ и косценариста, стручни консултант и преводилац у филму „Дом за вешање“. Добитник је већег броја награда и признања. Међу њима се издвајају награде Фонда за слободно изражавање у Њујорку, шведског PEN центра, Института Отворено друштво и Културног центра у Мадриду. „Ромологија“ је његово последње дело. Умро је у Београду, 2. новембра 2020. године.

——–

*54. Комитет министара Савета Европе усвојио је 25. јуна 1992. Европску повељу о регионалним или мањинским језицима, која је ступила на снагу 1. марта 1998. године. Скупштина Србије и Црне Горе донела је Закон о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, број 18/05).

(Текст је изворно објављен као Уводник 66. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)