Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Потребне су ургентне, координисане мере ЕУ и држава чланица ради пружања адекватне заштите и подршке сиромашнима, болеснима и веома осетљивим групама

Европска мрежа за борбу против сиромаштва и њене чланице изражавају забринутост због ширења корона вируса (COVID-19) у Европи, а посебно због његових друштвених и економских последица по особе у ризику сиромаштва и социјалне искључености и њихове породице, али и по веома осетљиве групе. Овим саопштењем апелујемо на све владе држава да ускладе своје активности у оквиру својих земаља, као и широм ЕУ, за борбу против даљег ширења вируса у циљу заштите здравља и живота наших грађана. Приликом тога, велику пажњу треба посветити стању и додатним потребама сиромашни(ји)х грађана и њихових породица, али и веома осетљивих група, у смислу њихове економске, друштвене и здравствене ситуације, у духу солидарности и тежње ка остваривању заједничке добробити.

Корона вирус, чију је пандемију Светска здравствена организација (СЗО) прогласила 11. марта 2020. године, сразмерно најтеже погађа најсиромашније и најосетљивије грађане и њихове породице, како у Европи тако и у другим деловима света. У поређењу са другим друштвеним и економским групама, корона вирус (COVID-19) и мере за ублажавање његових последица имају неповољније и штетније ефекте на раднике са нижим зарадама и/или приходима и њихове породице, лица у нетипичним облицима радног ангажовања и са несигурнијим врстама уговора о раду (тј. уговорима без загарантованог броја радних сати), лица која обављају неквалитетне послове, или лица која су незапослена или зависе од финансијске помоћи.

У медицинском смислу, стопа смртних исхода и потребе за болничким лечењем веће су код лица која су старија, хронично болесна или имају здравствене тегобе. Мере за ублажавање последица носе ризик од још неповољнијег утицаја на ове групе, због повећаног ризика од друштвене изолације. Постоје бројни докази о томе да су пацијенти са здравственим тегобама попут респираторних болести, повишеног крвног притиска или дијабетеса нарочито осетљиви на ширење вируса COVID-19. Ова здравствена стања се често доводе у везу са ниским приходима или другим димензијама социјалне искључености због неухрањености, великих опасности по здравље на лоше плаћеним пословима или нездравих услова живота. Свим овим појединцима и групама потребна је посебна заштита, сигурност и одлучне мере за адекватно и брзо решавање њихове несигурне економске и/или социјалне ситуације и за спречавање и смањење свих могућих здравствених ризика.

Сиромашна и социјално искључена домаћинства најтеже су погођена епидемијом COVID-19 јер имају мање ресурсе и мање могућности, а то се посебно односи на домаћинства са децом, хроничним болесницима и особама са инвалидитетом. Домаћинства са ниским приходима неће бити у стању да поднесу ванредне трошкове, нпр. за негу, потребе домаћинства или да надокнаде то што више не добијају оброке у школи. Поред тога, у овим домаћинствима ће додатни терет пасти на жене, нарочито мајке мале деце и/или самохране родитеље, јер морају да превазиђу проблем затварања школа и образовно-васпитних установа, да брину о деци током дана, у великој мери скрате своје радно време или чак да престану да раде. Породице са старијим особама којима је потребна дуготрајна нега и помоћ, а нарочито жене у тим породицама, можда ће морати да приме та лица у своје куће како би избегли додир са већим групама у домовима за смештај старих лица, чиме се повећава потреба за неформалном негом. Све ово се дешава у околностима у којима жене широм Европе имају већу вероватноћу него мушкарци да раде са непуним радним временом и/или у секторима попут просвете, услужних делатности, угоститељства, неге и услуга у домаћинству, у којима је присутна велика изложеност већем броју људи и/или већа заступљеност несигурних, мање плаћених послова, укључујући и послове са уговорима без загарантованог броја радних сати, рад по позиву са плаћањем по сату итд.  Запослени у овим секторима и пословима веома често не могу да раде од куће. Они ће бити принуђени да користе своје годишње одморе, да ризикују отпуштање с посла, да се суоче са смањењем радног времена и зараде. Уколико се не предузму делотворне мере економског ублажавања последица, настаје ризик додатног погоршања већ постојећих неједнакости у вези са приступом систему здравствене заштите. Грађани који су незапослени и имају минималне приходе суочавају се са повећањем трошкова и притисака, при чему немају додатна средстава или им се средства додељују уз условљавање.  Бескућници не могу да се самоизолују и не добијају никакве савете. Прихватилишта (посебно она која омогућавају преноћиште) често су претрпана, па је опасност од заразе велика. Нека прихватилишта су затворена, без алтернативе за своје штићенике, а центри за дневни боравак се затварају услед недостатка волонтера. У Шпанији на пример, доступност здравствене и стоматолошке неге, услуга заштите менталног здравља и лекова који се издају на рецепт три до пет пута је мања за сиромашна лица због економских разлога. То погоршава ионако лошије здравствено стање сиромашнијих грађана, укључујући бескућнике, што подразумева и њихову већу склоност да добију заразне болести. Старија лица и особе које због свог здравственог стања спадају у утврђене ризичне групе овог вируса, које су често ионако маргинализоване, могу се суочити са додатним погоршањем своје друштвене изолованости због мера које су уведене да би их заштитиле, нарочито када су контакти између породица и старих лица у домовима за старе ограничени или смањени.

Европска мрежа за борбу против сиромаштва најпре представља предлоге за хитне мере у циљу заштите радника, прихода, породица и деце и оснаживања наших здравствених система, а затим даје сугестије за дугорочније структурне политике и иницијативе.

Краткорочне и средњорочне мере – Потреба заштите радника, прихода, породице и деце и оснаживања наших здравствених система

1)  Хитне и координисане здравствене мере за спасавање живота и смањење ефеката корона вируса на најмањи могући ниво

• Пружати подршку за спасавање живота пацијентима само на основу медицинских потреба, без разматрања других чињеница.
• Предузимати мере за спречавање ширења вируса које не искључују одређене циљне групе, попут појединих старосних група или националних мањина.
• Пружати подршку у циљу обезбеђивања заштите најугроженијих, укључујући приступ тестирању и здравственој заштити.
• Обезбедити бесплатне производе за превенцију и хигијену, попут маски, рукавица, дезинфекционих средстава и сапуна, особама којима су потребни пре него што дођу у здравствени ризик или ризик од инфекције и осигурати да ова лица, али и сви остали, имају приступ чистој води као предуслов за прање руку и примену савета који се односе на превентивне и заштитне радње.

2)  Хитне мере за заштиту радника и обезбеђивање адекватног прихода

• Обезбедити могућност плаћеног боловања за све раднике који морају да се друштвено дистанцирају или изолују, без обзира на радни статус.
• Сарађивати са синдикатима и послодавцима у циљу очувања радних места, спречавања отпуштања и гарантовања адекватне социјалне заштите и субвенције зараде.
• Гарантовати и повећати подршку у облику минималног дохотка како би корисници издржали притисак додатних трошкова, уз прекид условљавања подршке.
• Обезбедити финансијску подршку за раднике у нетипичним облицима радног ангажовања и/или са несигурним врстама уговора о раду, као и за самозапослене, који остају без посла односно прихода због ванредног стања.

3)  Хитне мере за заштиту деце и породица

• Обезбедити услугу бесплатног чувања деце која морају да остану код куће због затварања школа и установа. Такође, повећати број образовних програма у државним и приватним медијима у областима у којима су школе затворене.
• Наставити обезбеђивање бесплатних оброка за децу која би их иначе добијала у својој школи или установи за чување деце, као и за одрасле који свој главни оброк имају у јавним установама, као што су стара лица или особе са инвалидитетом.
• Обуставити поступке исељења због неплаћања рата за хипотеку или закупа, ако се узрок тог неплаћања може приписати утицају кризе на економски или радни статус лица, као што је сугерисао и шпански огранак Европске мреже за борбу против сиромаштва (више детаља у наставку).
• Пратити и сузбијати родно засновано насиље, које може ескалирати због боравка људи у затвореном простору и затварања установа или услуга за заштиту жртава насиља.

4) Подстицати примену поступака за ублажавање утицаја мера за спречавање ширења вируса на друштвену изолованост и усамљеност, који сами по себи представљају претњу за ментално и физичко здравље.

• Подстицати јавне и приватне службе, као и волонтере, да обезбеђују основне услуге и робу, као што је куповина намирница групама које су нарочито изоловане, попут старих лица.
• Увести националне SOS телефонске линије за друштвену и психолошку подршку.

Европска мрежа за борбу против сиромаштва такође позива европске институције и владе држава да наставе заједнички да раде, надовезујући се на ранија саопштења, у потпуности користећи постојеће инструменте за координацију политике у области јавног здравља и превенције болести како би осмислили „свеобухватну стратегију за спречавање заразе, спасавање живота и ублажавање ефеката“, како је рекао генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус, и да би осигурали давање приоритета, подршке и заштите најугроженијима, укључујући бескућнике, мигранте без личних докумената итд. То је једини начин за отклањање озбиљних прекограничних претњи по јавно здравље које су последица заразних болести као што је COVID-19, а обавеза за такво деловање ЕУ прописана је чланом 168. Уговора о функционисању ЕУ. Деловање ЕУ усмерено на побољшање јавног здравља допуњава националне политике и обухвата „борбу против великих здравствених пошасти подстицањем истраживања њихових узрока, преношења и превенције, као и информисање и едукацију у области здравства и праћење озбиљних прекограничних претњи здрављу, рано упозоравање на такве претње и борбу против њих“. Европска мрежа за борбу против сиромаштва позива све државе чланице ЕУ да међу собом покажу практичну солидарност у наредним недељама и месецима и осигурају доступност лекова, здравствене инфраструктуре, комплета за тестирање, опреме за личну заштиту здравствених радника и свих запослених у секторима здравствене и социјалне заштите, лабораторијских капацитета и техничке подршке у земљама и регијама у којима су најпотребнији. Такође, потребно је обезбедити пуну сарадњу у развоју вакцина и поступака лечења.

Дугорочне мере – Позив за приоритетно улагање у универзалне услуге јавног здравља

Избијање епидемије COVID-19 још једном је само потврдило то да, у средњем и дужем року, све националне владе треба да интензивирају напоре да свим Европљанима омогуће приступ квалитетној, ценовно приступачној или бесплатној здравственој заштити:

• Јавна политика здравствених системима не треба само да узима у обзир друштвене детерминанте здравља, добробити и неједнакости у сфери здравља, већ треба и да буде формулисана тако да те неједнакости делотворно смањи.
• За остваривање циља обезбеђивања приступа квалитетној здравственој заштити биће потребна улагања у системе универзалне заштите јавног здравља који су добро опремљени и имају адекватан број висококвалификованих кадрова. Краткорочни уговори и несигурни послови у здравственом сектору нису само генерално контрапродуктивни, већ и угрожавају капацитет наших здравствених система да се носе са ванредним ситуацијама као што је појава и ширење вируса COVID-19.
• Бројни су подаци из протекле две деценије који показују то да само службе здравствене заштите које раде у општем интересу, тј. пружају доступне, ценовно приступачне и адекватне услуге и активно спроводе циљеве јавног здравља, могу делотворно штитити, лечити и неговати сиромашније грађане и њихове породице, као и оне са сложенијим потребама здравствене и социјалне заштите.
• Европска комисија је назначила то да ће једнократна потрошња на хитне мере поводом вируса COVID-19 бити изузета из примене правила о јавној потрошњи и јавном дугу. Државе чланице ЕУ треба да имају могућност да своју потрошњу у средњем року прилагоде подршци за добро функционисање система јавног здравља, што подразумева релаксирање Пакта о стабилности и расту. Ту флексибилност треба применити и на потрошњу за обезбеђивање могућности плаћеног боловања, за исплате у циљу превенције и/или борбе против отпуштања радника, као и за додатну финансијску подршку породицама.

Ово је највећа криза са којом се Европа и свет суочавају после финансијског слома 2008. године. Одговор Европе на прошлу кризу довео је до деценије штедње и до тога да више од 120 милиона људи у Европи живи у ризику сиромаштва. Владе и институције имају могућност да сада примене другачији приступ – њихов одговор на ову пандемију мора бити заснован на људским правима, уз давање приоритета људима – а не профиту – и стављање акцента на потребе угрожених група. Европа може и мора изаћи из ове кризе јача. Одлуке које буду донете у наредним недељама биће пресудне за будућност Европе.

Извор: www.eapn.eu