Влада Републике Србије
Свака осма особа са инвалидитетом старија од 15 година нема основно образовање, док их је од око 570 хиљада колико живи у Србији само 9% економски активно, подаци су које је 3. децембра представио Репулички завод за статистику Србије поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. Подаци показују да је посебно лош положај жена са инвалидитетом. У ЕУ око 44 милиона особа старости од 15 до 64 године има неку врсту инвалидитета, због чега нису у потпуности укључени у друштво и економске активности.
“У Србији живи 571.780 особа са инвалидитетом, што представља 8% укупног становништа. Међу њима, око 58% су жене, при чему је просечна старост жена око 69, а мушкараца око 64 године”, рекао је помоћник директора Завода Зоран Јанчић поводом Међународног дана особа са инвалидитетом.
Он је на промоцији публикације о особама са инвалидитетом у Београду аутора Милана Марковића истакао да је први пут у Србији прикупљен податак о проблемима тих особа у свакодневном животу. Публикација је рађена према попису становништва Србије из 2011. године.
Како је навео аутор Милан Марковић, 92.062 особе (16,2%) има три врсте инвалидитета, а највише неједнакости заступљено је у образовању и економској активности и то према женама више него према мушкарцима.
“Свака осма особа од 15 година и старија никад није ни кренула у школу, од чега је око 81% жена. То је 41,9% од укупног броја необразованих”, казао је Марковић.
Према његовим речима, када је реч о женама са инвалидитетом стање је негативно у сваком од аспеката, а иако не постоји податак о насиљу, постоје индиције да су оне три пута више жртве свих врста насиља у свим сферама друштва.
Особа са инвалидитетом има око 62% међу пензионерима, док је студената и уценика 0,5%.
Од укупног броја особа са инвалидитетом, највише има проблем са ходом (око 60%), док је најмање оних са проблемом у вези са комуникацијом (0,8% укупног становништва Србије).
Најбољи приступ образовању и послу у Шведској
Према подацима Еуростата, стопа запослености грађана у доби од 15 до 64 године у ЕУ у 2011. била је 66,9%, док је код особа са инвалидитетом та стопа била знатно нижа, 47,3%.
Највиша стопа запослености особа са инвалидитетом је у Шведској где износи 66,2%, а најнижа у Мађарској 23,7%. Запосленост изнад 60% се бележи у Луксембургу, Финској, Аустрији, а мање од трећине особа са инвалидитетом има посао у Ирској, Бугарској, Румунији, Словачкој и Хрватској.
Сличне су разлике у популацији са и без инвалидитета и када је реч о приступу образовању и целоживотном учењу: стопа грађана старости од 25 до 64 године који се образују износила је пре три године 9,8%, а код грађана са инвалидитетом 6,9%.
Образовању и целоживотном учењу најбољи приступ имају особе са инвалидитетом у Шведској (26,2%) и Данској (24,5%), док их је у Румунији и Мађарској у образовање укључено само 0,5 и 0,8%.
Особе са инвалидитетом су изложене и ризику од сиромаштва или искључености из друштва. Док је готово 30% особа са инвалидитетом старијих од 16 година 2013. било изложено томе, код грађана без инвалидитета та стопа је износила 21,4%.
Највећи јаз између грађана са и без инвалидитета који су изложени ризику од сиромаштва или социјалној искључености постоји у Бугарској. У тој чланици ЕУ том ризику је изложено 63,7% особа са инвалидитетом и 44,1% грађана без инвалидитета, што је ралзика од готово 20 процентних поена. Најмања разлика између тих група становништва се бележи у Грчкој (2,3 процентна поена).
У Србији је 55,1% особа са инвалидетом изложено ризику од сиромаштва или искључености из друштва а без инвалидитета 40,5% што је разлика од 14,6 процентна поена.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар