Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је у Извештају о условима пословања (Doing Business) Светске банке за 2015. годину пала са 77. на 91. место, саопштила је 29. октобра та међународна финансијска институција. Грађевинске дозволе су и даље најболнија тачка за улагаче у Србији, а према показатељима Светске банке ситуација је у овом погледу лошија само у Еритреји, Либији и Сирији. Од извештаја за 2014. у Србији нису забележене реформе у областима које посматра Светска банка.

“Србија није забележила реформе које се мере у извештају и које олакшавају регулаторни оквир током 2013/14. године. Поред тога, Србија је отежала поступак преноса имовине”, наводи се у извештају.

Од претходног извештаја промењена је методологија. Мерење се сада спроводи на основу удаљености од референтне вредности, односно од најбоље праксе забележене у извештају, за 11 привреда са више од 100 милиона становника показатељи се мере за два града,а не само за један, а пакети показатеља су проширени како би мерење било што обухватније.

Рангу Србије погодују те измене, па је она у односу на претходни извештај поправила позицију са 93. на 91. место. Међутим, по новој методологији Србија би тада била на 77. месту, што, значи да је забележено погоршање позиције Србије у односу на друге земље.

Прва три места заузимају Сингапур, Њу Зеланд и Хонг Конг, док су најлошије рангирани Еритреја, Либија и Централноафричка Република.

Од европских земаља најбокја је Данска, на 4. месту. САД су на 7, Велика Британија на 8, а Финска на 9. месту. Највећа европска привреда Немачка пала је за једно место на 14. позицију.

На Западном Балкану најбоље је рангирана Македонија – на 30. месту, са поправљањем позиције за једно место у односу на претходни извештај. Следи Црна Гора на 36. месту, Хрватска је на 65. месту, најлошија у ЕУ, Албанија на 68, Косово на 75. месту, а иза Србије налази се само Босна и Херцеговина на 107. месту.

Корак уназад за Србију

У претходних годину дана реформе су забележене у 65% привреда, али не и у Србији, оцена је Светске банке.

Конкретно, став аналитичара Светске банке је да је новина само један корак у назад у погледу регистровања имовине. Конкретно, у извештају се наводи да је отежан пренос имовине укидањем убрзане процедуре за регистровање такве трансакције.

Србија је најлошије рангирана по начину издавања грађевинских дозвола, где је на 186. месту, испред Еритреје, Либије и Сирије. За то је у Србији потребно 16 процедура и 264 дана, уз трошак од 25,7% вредности изграђеног дистрибутивог центра. Референтне вредности на основу којих се мере показаетељи су пет процедура, колико их има у Кини, 26 дана колико је потребно у Сингапуру, и трошак од 0% вредности што нуди Катар.

Плаћање пореза такође је стандардни проблем за пословне кругове у Србији. Током године има 67 уплата а процедуре изискују 279 сати годишње, док на порезе одлази 38,6% износа профита.

По прекограничној трговини и извршењу уговора Србиај је на 96. месту, по прикључивању на струју на 84, реигистровању импвине на 72, покреетању пословања на 66 а добијању кредита на 52. месту.

Најбоље показатеље Србија има по решавању несолвентности и заштити мањинских инвеститора.

По решавању несолвентности Србија је на 48. месту, при чему је потребно 2 године, уз трошак од 20% имоовине, уз повраћај дуга кредиторима од 29,2 цента на долар, и законски оквир који је оцењен са 13,5 на скали од 0 до 16.

По заштити мањинских инвеститора Србија је на 32. месту, при чему се мери правни оквир.

Приметан помак од 2005.

Од 2005. године, Србија је спровела укупно 18 реформи које олакшавају пословну регулативу – у поређењу са глобалним просеком од 12 реформи по економији у истом временском периоду. Србија је спровела реформе у свим областима које се мере у Извештају о пословању, осим у областима заштите мањинских инвеститора и добијања електричне енергије.

Током протекле декаде, Србија је спровела реформе које се тичу институција и комплексности регулаторног процеса, што је, како је наведено, довело до значајних уштеда времена за предузетнике у Србији.

Као примере добре праксе истакнуто је да је пре десет година било потребно 56 дана да се оснује предузеће у Србији, данас тај процеш траје само 12 дана – што је краће него, на пример, у Финској.

Пре мање од пет година, предузетник у Србији коме је био потребан кредит није могао сам да провери своје финансијске податке. Данас, захваљујући закону о заштити личних података који је донет 2008. године, предузетници могу сами да провере своје податке.

Српским предузетницима је било потребно 33 дана за извоз 2005. године. Данас је то време скраћено на 12 дана – што је само један дана више него што је потребно у Јапану.

У СБ закључују да иако је приметно да Србија наставља да унапређује своју регулаторну праксу, чињеница да је на 91. месту листе говори да је потребно још доста тога урадити.

На пример, трошкови добијања грађевинских дозвола су највиши у региону Европе и централне Азије (26 одсто вредности складишта које се гради). Слично је и с плаћањем пореза, предузетници у Србији се суочавају са 67 плаћања годишње, ако желе да буду у складу са пореском регулативом, што је највише у Европи.

Аутор: С.В. и Бета, преузето са www.euractiv.rs