Влада Републике Србије
Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције/Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије и Институт за психологију филозофског факултета у Београду спроводе: Програм подршке развоју истраживачких кадрова из области друштвених наука – секундарне анализе података добијених кроз истраживање PISA.
Општи циљ овог програма је боље разумевање фактора који утичу на квалитет и праведност образовања у Србији кроз подизање капацитета истраживача/ица за реализацију комплементарних/секундарних истраживања у оним областима које нису истраживане, а које су веома важне за формулисање ефикасне образовне политике. Програм треба да подстакне истраживаче/ице на почетку каријере да користе постојећу истраживачку грађу.
Резултати истраживања ће бити објављена средином 2011. године. Теме истраживања су следеће:
1. тема: Чиниоци развоја виших нивоа читалачке писмености – вештине аргументовања у школској настави
Аутори: Бранковић Марија, Буђевац Невена, Ивановић Ања и Јовић Владимир
Тестирања наших ученика у оквиру низа циклуса PISA студије (2003, 2006, 2009) доследно указују на то да ученици из Србије не постижу задовољавајуће резултате на читалачкој писмености. Циљ истраживања је идентификовање тешкоћа са којима се ученици суочавају у ситуацијама у којима се од њих очекује да користе комплексније вештине читалачке писмености, са фокусом на аргументативном мишљењу. Паралелно ће бити спроведена и анализа услова и препрека за развој ове вештине у школској настави у нашој земљи. Налази истраживања послужиће формулисању препорука за конкретне кораке кроз које би се ученицима могло пружити више подстицаја за развој вештине аргументативног мишљења.
2. тема: Методички приступ као фактор развоја читалачке писмености
Аутор: Милана Грк
Резултати свих досадашњих циклуса PISA истраживања у Србији показују већина ученика из Србије годинама не прелази ниво репродукције када је у питању читалачка писменост. Разлози оваквих статистика са правом се траже у методичким приступима поучавања ученика. Предмет овог истраживања су релације између методичког приступа поучавању и нивоа читалачке писмености ученика. Тачније, да ли когнитивни конструкт наставне теорије као инструкциони приступ утиче на превазилажење идентификованих тешкоћа у развоју читалачке писмености ученика. Циљ истраживања је да се утвди а) које су типичне тешкоће и проблеми које имају ученици при решавању сложенијих задатака, и б) која врста инструкције и/или водјеног читалацког искуства би допринела овладавању вештинама које ученици нису развили у довољној мери током претходног периода школовања. На крају се на темељу добијених резултата предложе педагошко-методички приступ за који се верује да би превазишао постојеће баријере.
3. тема: Анксиозност у вези са учењем математике: Математика баук или не
Аутор: Марина Виденович, Јелена Радишић
Оно што одликује наше школе јесте изражена анксиозност ученика у вези са учењем математике. Резултати PISA тестирања из 2003. упућују на то да је само међу ученици из осам земаља ова врста анксиозности већа. Циљеви истраживања су: 1) Испитати везу између анксиозности у вези са учењем математике, демографских и контекстуалних чинилаца и постигнућа како на скали математичке писмености, тако и на националним тестирањима из математике; 2) Продубити разумевање о карактеристикама окружења за учење у коме се ученици осећају мање анксиозно у погледу својих математичких компетенција. Резултати истраживања би требало да послуже као ослонац образовној политици која би била усмерена ка смањивању ове врсте анксиозности, што би се повољно одразило на постигнуће наших ученика из математичке писмености на PISA тесту 2012.
Аутор: Љиљана Плазинић, Ведрана Радосављевић, Ивана Бауцал
У овом истраживању читалачка писменост ће бити доведена у везу с индивидуалним карактеристикама ученика, карактеристикама њихових породица и наставних процеса, на основу чега ће бити оPISAни типични ученици с високим, ниским и просечним постигнућем у области читалачке писмености у Србији. Ови подаци послужиће потом за дефинисање релевантних и специфичних препорука оријентисаних на контекстуалне чиниоце постигнућа, а које би могле допринети настојању да се ојача наш образовни систем и да се помогне ученицима са најнижим постигнућима да пређу границу функционалне писмености, а онима са просечним постигнућима да достигну натпросечна. Након статистичких анализа, биће одржане и фокус групе с ученицима ради дубљег разумевања природе и односа чинилаца који су утврђени као значајни, као и креирања препорука које су смислене и са становишта ученика.
5. тема: Фактори ученичких постигнућа на тестовима читалачке писмености
Аутор: Витомир Јовановић
Основни циљ истраживачког пројекта јесте да одговори на питање који су чиниоци повезани са напредовањем у постигнућу на PISA тестовима читалачке писмености. Питања која су постављена у оквиру овог пројекта су: у чему се разликују ученици који напредују у овладавању вештином разумевања текстова у односу на оне који напредују или чак назадују? Да ли је погодна социо-културна и социо-економска средина у којој се ученик/ученица развија и расте одговорна за овакве разлике? Да ли су то ученичке представе о томе какво је знање и да ли су наставници ти који знају дефинитивне одговоре на свако питање или је знање нешто много сложеније? Да ли су то ученикова уверења у властиту способност? Да ли је то позитиван однос према школи, књигама и академском постигнућу? Да ли су то вештине наставника да заинтересује и наведе ученике на дубље читање и разумевање различитих текстова?
6. тема: Веза похађања предшколског васпитања и постигнућа на PISA тесту
Аутор: Хана Баронијан, СунчицаВујић:
Коришћењем резултата PISA истраживања у 2003, 2006 и 2009 години овим истраживањем ће се испити ефекат предшколског васпитања на каснији успех ученика, узимајући у обзир социо-економске и демографске карактеристике домаћинстава, као и регионалне и карактеристике суседства. Успех ученика се мери на основу резултата тестирања 15-годишњака у погледу математичке, читалачке и научне писмености оцењене путем PISA истраживања, као и на основу понављања разреда. Утицај предшколског васпитања на каснији успех у школи се одвојено оцењује за дечаке и девојчице.
Аутори: Наташа Цвијан, Милан Станчић и Марко Милановић
Општи став у литератури која се бави наставницима јесте да је квалитет рада наставника најважнији фактор у објашњењу резултата ученика. С друге стране, у свакодневном животу можемо чути како су наставници изгубили некадашњи углед и како имају све мањи утицај на ученике. Стога нас је и занимало да проверимо да ли квалитет односа са наставником утиче на успешност ученика, као и да утврдимо који су то специфични поступци наставника на часу који мотивишу, односно демотивишу ученике. Исто тако, важно нам је да утврдимо у којој мери постоји повезаност између поступака наставника и ученичких стратегија у читању и разумевању текстова, као и да ли одређени поступци наставника имају другачији утицај на ученике различитог пола, социо-економског статуса и нивоа анксиозности. Добијени резултати омогућили би нам да идентификујемо компетенције наставника које доприносе бољем постигнућу ученика, а што би могло представљати основу за креирање програма за иницијално образовање наставника, као и програма за стручно усавршавање актуелних наставника, који би водили већем квалитету и праведности образовања у Србији.
pdf [3 MB]
Оставите коментар