Словеначки парламент је 3. марта изгласао закон којим се легализују истополни бракови, чиме је Словенија постала једанаеста чланица Европске уније која је то учинила. Неке чланице ЕУ, попут Словачке и Хрватске, онемогућиле су уставом давање права особама истог пола да склопе брак, али у већини земаља Уније истополни парови могу да склопе животно или регистровано партнерство. Иако расте број земаља које истополним паровима дају право на брак, осетљиво питање и даље остаје њихово право на усвајање деце.
За закон је у слованчком парламенту гласао 51 од 84 присутна посланика, 28 је гласало против а пет је било уздржано.
Закон је предложила опозициона Удружена левица (ЗЛ), а добио је подршку партије центра премијера Мира Церара као и његових коалиционих партнера социјалдемократа.
Нови закон дефинише брак “као унију двоје људи независно од њиховог пола, чиме се укида дискриминација која је до сада постојала”, рекао је посланик Удружене левице Матеј Т. Ватовец.
Опозиција десног центра саопштила је да ће гласати против предлога закона, оценивши да ће он угрозити традиционалне породичне вредности и створити услове за право хомосексуалним паровима на усвајање деце.
У време одржавања скупштинске седнице око 2.000 људи протестовало је због закона испред зграде парламента. Они су рекли да ће потписати петицију за организовање референдума како би се спречило ступање закона на снагу. За организовање референдума о примени закона потребно је да се прикупи 40.000 потписа.
Словенци су на референдуму у марту 2012. одбацили увођење права на истополне бракове. Излазност је била мала, а против геј бракова се изјаснило 55% изашлих грађана.
Поред Словеније, истополни бракови се могу склапати у ЕУ у Холандији, Белгији, Луксембургу, Шпанији, Шведској, Португалији, Данској, Француској, Великој Британији и Финској. У неким чланицама је дозвољено и усвајање деце.
Друге земље су одлучиле да у уставу искључе могућност склапања брака између особа истог пола. Тако је Устав Словачке измењен 2014. тако да као породицу и брак означава искључиво заједницу мушкарца и жене.
Хрватска је, такође, то учинила, пошто је у децембру 2013. на референдуму већина изашлих бирача одлучила да се у Устав унесе дефиниција брака као заједница мушкарца и жене. И у Мађарској и Бугарској је уставом онемогућено склапање истополних бракова.
У Словачкој, међутим, за разлику од Хрватске не постоји ни могућност склапања животног партнерства. Хрватска је у јулу 2014. добила Закон о животном партнерству који је геј паровима омогућио склапање животног партнерства и друга права, осим усвајање деце. Прво такво партнерство склопљено је у Загребу у септембру 2014.
Питање ЛГБТ права често изазивају контроверзе у друштвима, уз отпор конзервативног дела друштва.
Словаци су, иако је уставом онемогућено склапање истополних бракова, у фебруару 2015. организовали референдум на коме су се изјашњавали о томе да ли да се забране истополни бракови и онемогући им усвајање деце. Референдум је пропао због малог одзива – свега петине словачких бирача.
Извор: АФП, EurActiv.rs
Оставите коментар