Социјална инклузија и Нове технологије у образовању 2018. : Инклузија

Пише: Драгана Малиџан Винкић, координаторка за образовање, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је и ове године подржао једну од најпосећенијих међународних конференција „Нове технологије у образовању“ коју већ пету годину за редом организује Британски савет у сарадњи са партнерима.

Ове године имали смо прилику да чујемо преко 100 интернационалних и домаћих предавача и предавачица, практичара и практичарки, око 70 презентација, 13 радионица, 3 панел дискусије које је испратило преко 3000 посетилаца за два дана Конференције.

Представљене су новине у свету информационо-комуникационих технологија (ИКТ) са циљем да се унапреди „развој наставног и ненаставног особља у предшколским установама, школама, универзитетима и другим организацијама који се баве образовањем у било ком облику како би подстакли креативност и иновације, осавременили процес учења и на што бољи начин искористили могућности које нове технологије пружају.” Посетиоци су поред предавања имали могућност да посете врло богат сајамски садржај.

У четири сале могли су се чути и видети сјајни примери из праксе који су се односили на унапређење наставног плана и програма за компјутерске науке, примену гамификације у образовању, родну (не)заступљеност у дигиталним професијама, могућности програмирања, коришћења паметних телефона у настави, као и дигиталних играчака, примене 3D холограма и вештачке интелигенције у настави, кодирање са и без рачунара и још многе друге интересантне теме из области употребе ИКТ-а у образовању.

Инклузивни аспект ове конференције обухватио је поред сајамског дела и предавања која ове године нису представљена у засебном делу већ уз остале примере из праксе редовних школа. Тиме се са конференције послала снажна порука да инклузивно образовање представља део редовног наставног процеса и обухвата све ученике и ученице, а не само ученике и ученице из осетљивих група.

Посетиоци су могли да се упознају са апликацијом за децу са комуникацијским тешкоћама – Лако с Марком коју су развили запослени у ОШ „Милоје Павловић“ из Београда која на једноставан, занимљив и едукативан начин може да упозна децу са ситуацијама из свакодневног живота (вожња аутобусом, прослава рођендана, одлазак у парк…). Осим што је намењена деци са комуникацијским тешкоћама, веома је корисна за развој комуникације од најранијег узраста, тачније од оног момента када дете почне да склапа реченице. Апликација је бесплатна и доступна преко апликације Google Play продавнице.

Како апликације могу да нам помогну да превазиђемо страх, представили су запослени из ШОСО „Вукашин Марковић“ из Крагујевца. Пре свега, ова апликација је намењена деци са аутизмом, али такође корисна за сву децу односно ситуације којих се сва деца плаше – одлазак код зубара и лекара. Ова апликација обухвата и друге свакодневније одласке као што је одлазак у продавницу или код фризера. Родитељи на овај начин могу лакше да припреме своју децу, а деца знају шта их очекује. Апликација симулира дан детета од устајања преко доручка, облачења, вожење до, на пример, доктора и добијања вакцине. Апликација као средство упознавања са животним ситуацијама показала се као веома корисна јер деца воле да играју игрице, а ова апликација им то омогућава и донекле релаксира напете ситуације.

Следећи врло занимљив пример употребе ИКТ-а у превазилажењу тешкоћа у учењу је софтвер за дислексију lexPad коју је развила Инклузивна мрежа, а сам софтвер може бесплатно да се преузме са њиховог сајта, при чему сви заинтересовани могу да учествују у унапређивању софтвера у сарадњи са његовим ауторима и ауторкама.

У Основној школи „Др Драган Херцог“ организује се настава на даљину за ученике/це на кућном и болничком лечењу, као и за ученике/це са тежим обликом телесног инвалидитета. У оквиру наставе српског језика, тачније литерарне секције, ученицима и ученицама је омогућена виртуелна екскурзија и посета Народном музеју у Нишу. Ђаци су своја искуства са екскурзије објединили на паноу који су креирали преко бесплатне апликације linoit.

Предавање које је на мене оставило најјачи утисак је предавање из Финске. Наиме, њихови наставници историје смислили су како да овај предмет учине занимљивијим, ученике активнијим, а наставу савременом – користили су у настави веома популаран вид забаве Escape Rooms. Ова врста игре која је занимљива и одраслима захтева од учесника решавање низа загонетки и задатака уз помоћ различитих трагова и стратегија. Игра захтева тимски рад, садржи и димензију мистерије, подразумева различите изазове и временски је ограничена. Осим што се ученици играју, изузетно је подстакнуто колаборативно учење, интеракција, размена идеја и свако може да учествује у процесу учења и играња што упућује на њену инклузивност. Захтева добро осмишљену припрему, умрежавање са осталим наставницима, омогућава употребу различитих технологија од low do high tech, развија вештине за 21. век (креативност, иновативност, критичко мишљење, проблемско учење у настави, информационо-технолошка писменост). Целу презентацију можете преузети на следећем линку.

Наведени примери из праксе показали су колико и даље треба улагати у наставни кадар, у стварање једнаких могућности за све и повећати улагање у образовање.

Где се српско образовање налази када говоримо о примени информационо-комуникационих технологија у образовању можда су најбоље илустровали запослени у ОШ „Михајло Пупин“ из Земуна:

slajd_uvodnik_51