Влада Републике Србије
Нови подаци Организације за економску сарадњу и развој (OECD) показали су да је у већини земаља тог клуба богатих социјална потрошња у 2014. години остала висока, изнад 30% бруто домаћег производа (БДП). Највише за социјалну потрошњу даје Француска, следи САД а просек за земље OECD за 2014. је 22% БДП. Има, међутим и земаља које су последњих година осетно срезале социјалну потрошњу. Да социјална потрошња углавном расте у време кризе, пошто економски раст успорава, а расту потребе за социјалном подршком, показало се и код кризе избиле 2007. Истраживање је показало и да чланице OECD већи део социјалне потрошње усмеравају у готовинске социјалне бенефиције него у социјалне и здравствене услуге.
Више од 30% БДП за социјалну потрошњу у 2014. су издвојили Данска, Белгија, Финска и Француска, која предводи са готово 32% БДП, док су Италија, Аустрија, Шведска, Шпанија и Немачка у социјалну потрошњу усмериле по више од четвртине БДП.
На другој страни су земље ван Европе и Турска, Јужна Кореја, Чиле и Мексико који за социјално троше по мање од 15% БДП при чему су у последње три земље издвајања за социјалну потрошњу сада на нивоу на којем су била у Европи 1960-тих.
Јавна социјална потрошња је у неким економијама које бележе брз раст испод просека OECD и најнижа је у Индији и Индонезији, а највиша у Бразилу где су, као чланици OECD, трошкови за пензијско и здравствено важан део социјалне потрошње.
У време економске кризе величина социјалне потрошње у односу на БДП обично расте, јер треба задовољити веће захтеве за социјалном подршком, док истовремено економски раст слаби. Тако је од велике рецесије забележен знатан раст социјалне потрошње на у просеку 21,9% БДП у 2009. са 18,9% у 2007. години, док је последњих година, према проценама, благо смањен на 21,6% БДП у 2014.
И док у већини земаља социјална потрошња није значајно смањена последњих година, у неким чланицама OECD је знатно пала у односу на максимум из 2009. Од тада је социјална потрошња смањена за 1,5-2,5 процентна поена у Канади, Немачкој, Мађарској, Исланду, Ирској, Великој Британији и за 3,5 процентних поена у Естонији. Најбржи пад регистрован је у Грчкој, за готово два процентна поена од како је социјална потрошња била на максимуму у 2012. години.
У поређењу са нивом пре кризе 2007. године, садашња социјална потрошња према БДП је за више од четири процентна поена већа у Белгији, Данској, Ирској, Јапану, Луксембургу, Шпанији и посебно Финској.
Само у Мађарској је социјална потрошња мања него 2007. године за готово процентни поен, док је у Канади, Немачкој и Израелу нижа за мање од процентног поена.
Чланице OECD углавном више дају за готовинске социјалне бенефиције – 12,3% БДП, него за социјалне и здравствене услуге (8,6% БДП), при чему је однос између новчаних давања и услуга мање-више уравнотежен у нордијским земљама, Канади, Холандији, Новом Зеланду и Великој Британији.
Подршка приходима у кешу радно активној популацији у просеку у OECD чини 4,4% БДП од чега 1% БДП за накнаде за незапосленост, 1,8% за инвалидске накнаде и боловање, 1,3% БДП за породичне бенефиције а још 0,4% за друге врсте социјалне подршке.
Јавна потрошња на здравство, као још један значајн сегмент социјалне политике, у OECD је у просеку порасла са 4% БДП у 1980. на 6% БДП. Тај раст повезује се са повећањем цена здравствених услуга и медицинске технологије.
Јавна пензијска плаћања по потрошњи од готово 8% БДП чине највећи део на плану социјалне политике али су разлике од земље до земље велике.
У Италији јавна потрошња на пензије чини 15,8% БДП а у Мексику само 1,8% БДП. Међутим, Мексико је релативно млада земља са девет грађана у радно активном добу на једног старијег, што је три пута више него у Италији.
Истовремено италијанска и јапанска популација имају сличан старосни профил али је јавна потрошња на пензије у Италији за 5,6 процентних поена већа него у Јапану, што показује да обим пензијске потрошње одређује и природа пензијског система неке земље.
Од 1980. године је јавна потрошња на пензије у земљама OECD повећана за два процентна поена у просеку и демографске промене, упозоравају из Организације, представљају све већи притисак на пензијску потрошњу.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар